Маънолар таржимаси Сура Зориёт сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Они који пушу

Суранинг мақсадларидан..:

تعريف الجن والإنس بأن مصدر رزقهم من الله وحده؛ ليخلصوا له العبادة.

Порука духовима и људима да је њихов извор опскрбе једино Бог како би само Њега искрено обожавали.

---

Оят: 1

وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرۡوٗا

Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклиње се ветровима који разносе прашину.

Оят: 2

فَٱلۡحَٰمِلَٰتِ وِقۡرٗا

И заклиње се тешким облацима који носе кишу.

Оят: 3

فَٱلۡجَٰرِيَٰتِ يُسۡرٗا

И заклиње се лађама које без потешкоће и напора плове по морској површини.

Оят: 4

فَٱلۡمُقَسِّمَٰتِ أَمۡرًا

И заклиње се анђелима који врше Божје наредбе у вези с расподелом опскрбе и свега другог међу људима.

Оят: 5

إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقٞ

Неупитно је проживљење после смрти и полагање рачуна, чиме вам, о људи, Узвишени Бог прети.

Оят: 6

وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعٞ

У Дан коначног полагања рачуна нема никакве сумње, наступање тог Дана неупитно је.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الاعتبار بوقائع التاريخ من شأن ذوي القلوب الواعية.

Паметни људи извлаче поуке из историјских догађаја.

• خلق الله الكون في ستة أيام لِحِكَم يعلمها الله، لعل منها بيان سُنَّة التدرج.

Само Господар зна из које је мудрости стварање трајало шест временских раздобаља. Можда је то учинио и зато да подучи људе постепености.

• سوء أدب اليهود في وصفهم الله تعالى بالتعب بعد خلقه السماوات والأرض، وهذا كفر بالله.

Јевреји веома ружно говоре о Богу кад кажу да се уморио стварајући небеса и Земљу. Умор је својство слабости и ове речи представљају неверство у Савршеног Бога.

Оят: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Свезнајући Бог заклиње се небом, савршеним здањем, пуним звезданих стаза.

Оят: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

О мекански неверници, ви говорите контрадикторно о Кур’ану и о Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, нисте доследни у својим изјавама, мењате их. Понекад говорите да је Кур’ан чаролија, а некад да је поезија. У вези с Послаником некад кажете да је чаробњак, а некад тврдите да је песник.

Оят: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

Од веровања у величанствени Кур’ан и Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, биће одвраћен онај за кога је Бог одувек знао да неће веровати. Такав неће бити на Прави пут изведен.

Оят: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Проклети нека су ти порицатељи, због онога што о Кур’ану и Посланику говоре.

Оят: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

Који су утонули у тмине порицања и неверовања, па тумарају немарни и отуђени од истине.

Оят: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Питају: “Кад ће наступити тај Судњи дан, у којем ће људи полагати рачун?” Они се за њега уопште не припремају.

Оят: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Бог им одговара на њихово питање, па каже да је то Дан полагања рачуна у којем ће они бити изложени патњи.

Оят: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

Кад буду патили у Ватри, неверницима ће бити речено: “Искусите ову казну, коју сте пожуривали када сте на њу упозоравани!"

Оят: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Богобојазни, они који су чинили добро, а сустезали се од зла, налазиће се у великим, предивним, заносним рајским баштама и међу питким, текућим изворима.

Оят: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Бог ће их даровати разноразним ужицима и свакојаким радостима, јер су пре, у животу на Земљи, били искрени верници и обожавали су Богу као да Га виде.

Оят: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

Доброчинитељи о којима је реч ноћу су тек мало спавали – клањали су добровољне молитве.

Оят: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

А у праскозорје су молили Господара за опрост.

Оят: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

И из своје имовине верници су удељивали просјацима који су тражили, а и онима који су се тога из стида устручавали, а који су ипак били у потреби.

Оят: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су очити и неоспорни докази, као нпр. планине, мора, реке, шуме, биље, животиње... То су за оне који су уверени у јасне доказе да Бог ствара и обликује.

Оят: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

И у стварању човека налазе се докази који упућују на Божју моћ. Зар их не видите, па да поуку извучете!?

Оят: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

На небу је, у Плочи помно чуваној, записано колико ће који човек имати опскрбе у животу на Земљи. На небу се такође налазе награда и казна, добро и зло, благостање и несреће – све је записано и одређено.

Оят: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклео се Својим величанственим Бићем да је неупитна истина оно што је обећао, као што је истина да ми, људи, говоримо, а у то нико не сумња.

Оят: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Посланиче, да ли је до тебе дошла вест о Аврамовим, мир над њим, гостима анђелима које је посланик Аврам изузетно лепо угостио?

Оят: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Они су ушли у Аврамову кућу и назвали су му поздрав мира и спаса, па им је одговорио истим поздравом, а помислио је: “Ја вас не познајем!”

Оят: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

Недуго затим Аврам, мир над њим, кришом оде својој породици и закла дебело теле те га испече. Тако је поступио мислећи да су у питању људи.

Оят: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

Али, кад је донео месо, ставио га пред госте и понудио их, изразивши им и тиме добродошлицу, видео је да не једу па их је, благо им се обраћајући, упитао с тим у вези.

Оят: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

Аврама је, уз то, обузела зебња, па гости, приметивши то, рекоше: “Не бој се, ми смо Божји изасланици, доносимо ти вест да ћеш имати у вери ученог сина!” Ове се речи односе на Исака.

Оят: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

Пошто је Аврамова жена чула радосну вест анђела да ће стећи сина, пришла је и узвикнула залуђено ударивши се по лицу: “Старица сам и, к томе, нероткиња, па како ћу родити!?”

Оят: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

На то анђели рекоше Сари: “Твој је Господар одредио да буде управо овако како смо рекли. Бог све може, ништа не излази из оквира Његове моћи. Бог је мудар у давању и одређивању, све ствари поставља тамо где оне спадају, добро зна у чему се налазе добробити и користи за људе.”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• إحسان العمل وإخلاصه لله سبب لدخول الجنة.

Чињење дела искрено ради Божјег лица води човека у Рај.

• فضل قيام الليل وأنه من أفضل القربات.

Ови су одломци довољни као показатељи вредности ноћне молитве. Они указују на то да је та ноћна молитва једно од најбољих добрих дела.

• من آداب الضيافة: رد التحية بأحسن منها، وتحضير المائدة خفية، والاستعداد للضيوف قبل نزولهم، وعدم استثناء شيء من المائدة، والإشراف على تحضيرها، والإسراع بها، وتقريبها للضيوف، وخطابهم برفق.

Нека од правила лепог понашања кад је реч о гостопримству јесу следећа: отпоздравити лепшим поздравом, донети трпезу без претходног најављивања гостима, припремити се за госте пре него што стигну, допустити гостима да конзумирају све што се налази на трпези, водити бригу о томе како се трпеза поставља, поставити трпезу журно, храну примакнути гостима, обраћати се гостима на леп начин.

Оят: 31

۞ قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Аврам, нека је на њега Божји мир, обратио се анђелима, казавши: Шта ви хоћете и кога тражите?

Оят: 32

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

Анђели су му одговорили: Нас је Бог послао народу који чини најгоре грехе.

Оят: 33

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن طِينٖ

Послани смо да на њих сручимо тврдо грумење и камење.

Оят: 34

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

Сваки грумен је познат и обележен код твога Господара и биће бачен на оне који прелазе Божје границе и претерују у неверовању и гресима.

Оят: 35

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми смо избавили вернике који су били у Лотовом насељу, како их не би погодила казна припремљена за грешнике.

Оят: 36

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتٖ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

У том насељу нисмо нашли ни једну муслиманску кућу, осим куће Лота, нека је на њега мир Божји.

Оят: 37

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةٗ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

У месту где је живео народ Лотов оставили смо трагове казне који указују да се казна десила, како би поуку узели они који страхују од болне патње која их је погодила и како не би чинили дела која су их до ње довела.

Оят: 38

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

И у Мојсију којег смо послали фараону са јасним доказима и знамењима, знак је за онога ко се боји страшне казне.

Оят: 39

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٞ

Фараон се, охолећи својом снагом и војском, окренуо од истине и за Мојсија казао: Он је чаробњак који је зачарао људе, или је лудак који не разуме шта говори.

Оят: 40

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٞ

Ми смо и њега и војску његову у мору потопили и уништили, а фараон је заслужио сваку осуду јер је негирао истину и за себе тврдио да је Бог.

Оят: 41

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

И у Аду, Еберовом народу, је знак за оне који се боје страшне казне, када смо на њих послали ветар који им није донео кишу нити опрашио стабла, нити било каквог добра.

Оят: 42

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

Које год је живо биће, имање или нешто друго обухватио, уништио га је и потпуно разорио.

Оят: 43

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينٖ

И у Семуду, Салаховом народу је знак за онога ко се боји страшне казне, када им је речено: Уживајте у вашем животу до рока одређеног.

Оят: 44

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

Они су се узохолили и одбили су наредбу свога Господара да верују и да се покоре, па их је као казна задесио страшан крик и патња коју су својим очима гледали. Та казна им је обећана три дана пре њеног дешавања.

Оят: 45

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامٖ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

Нису били у стању да ту казну од себе одбаце нити су имали снаге и моћи да је спрече.

Оят: 46

وَقَوۡمَ نُوحٖ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

Пре ових споменутих народа, уништили смо поплавом Нојев народ, јер су они били непокорни Богу и заслужили су Његову казну.

Оят: 47

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدٖ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Ми смо нашом снагом и моћи небо сазадали и усавршили га и ми проширујемо његове крајеве.

Оят: 48

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

Земљу смо прострли да буде као простирка онима који на њој станују и бораве, па дивно ли смо је прострли када смо то урадили.

Оят: 49

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

У свакој врсти створили смо пар, као нпр. мушко и женско, небо и Земљу, копно и море, а то смо учинили с циљем да вас подсети на савршеност Бога који је у свему дао пар и да се присетите Његове снаге и моћи.

Оят: 50

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Бежите од Божје казне ка Његовој награди на начин да Му будете покорни и да не грешите. О људи, ја вас опомињем на ту Његову казну.

Оят: 51

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Поред Бога немојте никога обожавати, ја вас опомињем и упозоравам.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الإيمان أعلى درجة من الإسلام.

Искрено веровање је веће и битније од основне припадности Исламу.

• إهلاك الله للأمم المكذبة درس للناس جميعًا.

Божје уништење народа који су порицали истину је велика порука свима нама и из ње требамо научити лекцију.

• الخوف من الله يقتضي الفرار إليه سبحانه بالعمل الصالح، وليس الفرار منه.

Из страха од Бога произлази бежање Њему путем добрих дела, а не бежање од Њега.

Оят: 52

كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُواْ سَاحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٌ

Исто као што су становници Мекке порицали истину, и претходни народи су то чинили. Њима није дошао ниједан посланик од Бога, а да нису казали да је врачар или лудак.

Оят: 53

أَتَوَاصَوۡاْ بِهِۦۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٞ طَاغُونَ

Да ли су претходни неверници опоруком оставили да они после њих поричу посланике? Нису, него им је заједничка карактеристика да границе прелазе.

Оят: 54

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومٖ

Окрени се о Посланиче, од ових који истину поричу и ти ниси укорен и нећеш бити, јер си им истину доставио.

Оят: 55

وَذَكِّرۡ فَإِنَّ ٱلذِّكۡرَىٰ تَنفَعُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Немој да те твоје окретање од њих спречи да их саветујеш и опомињеш. Ти опомињи, а поуку ће узети само искрени верници.

Оят: 56

وَمَا خَلَقۡتُ ٱلۡجِنَّ وَٱلۡإِنسَ إِلَّا لِيَعۡبُدُونِ

Ја нисам створио ни духове ни људе, осим да само Мене обожавају. Нисам их створио како би друга божанства обожавали.

Оят: 57

مَآ أُرِيدُ مِنۡهُم مِّن رِّزۡقٖ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطۡعِمُونِ

Ја од њих не тражим никакву опскрбу, нити тражим да они Мене хране.

Оят: 58

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلۡقُوَّةِ ٱلۡمَتِينُ

Заиста је Бог тај који много опскрбљује Своје слуге, сви они су зависни од онога што им Он даје, Он поседује снагу и моћ, Њега ништа не може да надвлада. Сви људи и џинни су потчињени Његовој снази.

Оят: 59

فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذَنُوبٗا مِّثۡلَ ذَنُوبِ أَصۡحَٰبِهِمۡ فَلَا يَسۡتَعۡجِلُونِ

Онима који су према себи чинили неправду, негирајући твоју истинитост, о Посланиче, припада казна као и онима који су били пре њих. Рок за ту казну је одређен и нека Ме не пожурују да је спустим, пре него што тај рок дође.

Оят: 60

فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن يَوۡمِهِمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

Пропаст чека оне који су негирали Бога и порицали посланике. На Судњем дану ће их задесити обећана казна.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الكفر ملة واحدة وإن اختلفت وسائله وتنوع أهله ومكانه وزمانه.

Атеизам је идеологија, без обзира што су му различити начини, поборници, простор и време у којем се појављује.

• شهادة الله لرسوله صلى الله عليه وسلم بتبليغ الرسالة.

Бог је сведок да је Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, доставио посланицу.

• الحكمة من خلق الجن والإنس تحقيق عبادة الله بكل مظاهرها.

Мудрост и сврха стварања духова и људи јесте успостава обожавања Бога, са свим својим видовима и начинима.

• سوف تتغير أحوال الكون يوم القيامة.

Стање у космосу измениће се када наступи Смак света.