Маънолар таржимаси Оят 112 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 112

وَكَذَٰلِكَ جَعَلۡنَا لِكُلِّ نَبِيٍّ عَدُوّٗا شَيَٰطِينَ ٱلۡإِنسِ وَٱلۡجِنِّ يُوحِي بَعۡضُهُمۡ إِلَىٰ بَعۡضٖ زُخۡرُفَ ٱلۡقَوۡلِ غُرُورٗاۚ وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ مَا فَعَلُوهُۖ فَذَرۡهُمۡ وَمَا يَفۡتَرُونَ

Као што смо тебе искушали непријатељством ових вишебожаца, искушали смо и све веровеснике пре тебе тако што смо сваком од њих учинили непријатеље међу људима и џиннима (демонима) који једни другима сумње убацују и заблуду улепшавају како би их преварили. Да Аллах хоће, они то не би чинили, али је Он хтео да их искуша на тај начин; па их пусти и пусти неверство и заблуду које измишљају. Немој на њих обраћати пажњу.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• يجب أن يكون الهدف الأعظم للعبد اتباع الحق، ويطلبه بالطرق التي بيَّنها الله، ويعمل بذلك، ويرجو عَوْن ربه في اتباعه، ولا يتكل على نفسه وحوله وقوته.

Највећи циљ Божје слуге јесте слеђење истине, и он треба тражити истину путевима које је Бог објаснио и радити по њој, надајући се да ће му његов Господар помоћи у свему томе, и не ослањајући се на себе и своје потенцијале.

• من إنصاف القرآن للقلة المؤمنة العالمة إسناده الجهل والضلال إلى أكثر الخلق.

Од објективности Кур'ана према мањини која верује и зна истину јесте приписивање незнања и заблуде већини људи.

• من سنّته تعالى في الخلق ظهور أعداء من الإنس والجنّ للأنبياء وأتباعهم؛ لأنّ الحقّ يعرف بضدّه من الباطل.

Од Божјих закона који важе међу створењима јесте да се веровесницима и њиховим следбеницима супротстављају непријатељи из редова људи и џинна (духова), јер се истина распознаје преко њене супротности.

• القرآن صادق في أخباره، عادل في أحكامه،لا يُعْثَر في أخباره على ما يخالف الواقع، ولا في أحكامه على ما يخالف الحق.

Кур'анске обавести су истините и његови су прописи праведни, тако да се у његовим обавештењима не може наћи нешто што се коси са стварношћу, нити у његовим прописима има ишта што се коси са истином и правдом.