Маънолар таржимаси Оят 122 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 122

أَوَمَن كَانَ مَيۡتٗا فَأَحۡيَيۡنَٰهُ وَجَعَلۡنَا لَهُۥ نُورٗا يَمۡشِي بِهِۦ فِي ٱلنَّاسِ كَمَن مَّثَلُهُۥ فِي ٱلظُّلُمَٰتِ لَيۡسَ بِخَارِجٖ مِّنۡهَاۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡكَٰفِرِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Да ли је исти онај који је, пре упуте, био духовно мртав због неверства, незнања и греха, па смо га оживели упућујући га ка истинској вери, знању и покорности Богу, као онај који је и даље у тминама неверства, незнања и греха из којих никако не може изаћи и збуњен је око избора правог пута? Као што су овим вишебошцима улепшани многобоштво, једење стрвине и расправљање служећи се неистином, тако је и осталим неверницима улепшано њихово чињење греха, да би на Судњем дану добили заслужену болну казну.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأصل في الأشياء والأطعمة الإباحة، وأنه إذا لم يرد الشرع بتحريم شيء منها فإنه باق على الإباحة.

Основа у делима, у шта спада и конзумирање хране, јесте дозвољеност осим онога за шта постоји доказ у исламском верозакону да је забрањено.

• كل من تكلم في الدين بما لا يعلمه، أو دعا الناس إلى شيء لا يعلم أنه حق أو باطل، فهو معتدٍ ظالم لنفسه وللناس، وكذلك كل من أفتى وليس هو بكفء للإفتاء.

Свако ко о вери говори без знања или људе позива у нешто за шта не зна да ли је истина или заблуда - такав је прешао Аллахове границе, и неправедан је према себи и другима. У то спада и онај ко издаје фетве (правна мишљења) а није компетентан за то.

• منفعة المؤمن ليست مقتصرة على نفسه، بل مُتَعدِّية لغيره من الناس.

Корист верника није ограничена само на њега, већ допире и до других.