Маънолар таржимаси Оят 139 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 139

وَقَالُواْ مَا فِي بُطُونِ هَٰذِهِ ٱلۡأَنۡعَٰمِ خَالِصَةٞ لِّذُكُورِنَا وَمُحَرَّمٌ عَلَىٰٓ أَزۡوَٰجِنَاۖ وَإِن يَكُن مَّيۡتَةٗ فَهُمۡ فِيهِ شُرَكَآءُۚ سَيَجۡزِيهِمۡ وَصۡفَهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمٞ

И кажу: "Оно што је у утробама ових врста стоке: са'ибе и бехире - ако се роди живо, дозвољено је нашим мушкарцима а забрањено женама, а ако се роди мртво онда су и мушкарци и жене у томе једнаки." Аллах ће их казнити због тих измишљених прописа онако како заслужују. Он је мудар у Свом прописивању закона и уређивању Својих створења, и Он их све савршено познаје.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• ذم الله المشركين بسبع صفات هي : الخسران والسفاهة وعدم العلم وتحريم ما رزقهم الله والافتراء على الله والضلال وعدم الاهتداء؛ فهذه أمور سبعة، وكل واحد منها سبب تام في حصول الذم.

Аллах је покудио вишебошце описујући их са седам особина: пропаст, малоумност, незнање, произвољно забрањивање онога чиме их је Аллах опскрбио, измишљање лажи на рачун Аллаха, заблуда и неупућеност. Свака од ових седам особина је довољна за појединачну осуду и узимање поуке.

• الأهواء سبب تحريم ما أحل الله وتحليل ما حرم الله.

Слеђење прохтева је узрок забрањивања онога што је Аллах дозволио и дозвољавања онога што је Аллах забранио.

• وجوب الزكاة في الزروع والثمار عند حصادها، مع جواز الأكل منها قبل إخراج زكاتها، ولا يُحْسَب من الزكاة.

Обавезно је дати обавезну милостињу на усеве и плодове када се изврши жетва и берба, уз дозволу конзумирања тога пре издвајања обавезне милостиње, и то се не урачунава у обавезну милостињу.

• التمتع بالطيبات مع عدم الإسراف ومجاوزة الحد في الأكل والإنفاق.

Дозвољено је уживање у лепим стварима без претеривања и прелажења граница у конзумирању и трошењу.