Маънолар таржимаси Оят 142 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 142

وَمِنَ ٱلۡأَنۡعَٰمِ حَمُولَةٗ وَفَرۡشٗاۚ كُلُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ وَلَا تَتَّبِعُواْ خُطُوَٰتِ ٱلشَّيۡطَٰنِۚ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٞ

Он је за вас створио стоку од које нека служи за ношење терета, попут одраслих камила, а неке не служе за то, попут малих камила, оваца и коза. О људи, једите оно чиме вас је Аллах опскрбио и што вам је дозволио, и не следите ђавоље стопе дозвољавајући оно што је Он забранио и забрањујући оно што је Он дозволио, као што то раде вишебошци. Доиста вам је ђаво јасни непријатељ, јер жели да Аллаху непокорни будете чинећи наведене ствари.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• ذم الله المشركين بسبع صفات هي : الخسران والسفاهة وعدم العلم وتحريم ما رزقهم الله والافتراء على الله والضلال وعدم الاهتداء؛ فهذه أمور سبعة، وكل واحد منها سبب تام في حصول الذم.

Аллах је покудио вишебошце описујући их са седам особина: пропаст, малоумност, незнање, произвољно забрањивање онога чиме их је Аллах опскрбио, измишљање лажи на рачун Аллаха, заблуда и неупућеност. Свака од ових седам особина је довољна за појединачну осуду и узимање поуке.

• الأهواء سبب تحريم ما أحل الله وتحليل ما حرم الله.

Слеђење прохтева је узрок забрањивања онога што је Аллах дозволио и дозвољавања онога што је Аллах забранио.

• وجوب الزكاة في الزروع والثمار عند حصادها، مع جواز الأكل منها قبل إخراج زكاتها، ولا يُحْسَب من الزكاة.

Обавезно је дати обавезну милостињу на усеве и плодове када се изврши жетва и берба, уз дозволу конзумирања тога пре издвајања обавезне милостиње, и то се не урачунава у обавезну милостињу.

• التمتع بالطيبات مع عدم الإسراف ومجاوزة الحد في الأكل والإنفاق.

Дозвољено је уживање у лепим стварима без претеривања и прелажења граница у конзумирању и трошењу.