Маънолар таржимаси Оят 145 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 145

قُل لَّآ أَجِدُ فِي مَآ أُوحِيَ إِلَيَّ مُحَرَّمًا عَلَىٰ طَاعِمٖ يَطۡعَمُهُۥٓ إِلَّآ أَن يَكُونَ مَيۡتَةً أَوۡ دَمٗا مَّسۡفُوحًا أَوۡ لَحۡمَ خِنزِيرٖ فَإِنَّهُۥ رِجۡسٌ أَوۡ فِسۡقًا أُهِلَّ لِغَيۡرِ ٱللَّهِ بِهِۦۚ فَمَنِ ٱضۡطُرَّ غَيۡرَ بَاغٖ وَلَا عَادٖ فَإِنَّ رَبَّكَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

О Посланиче, реци: "У ономе што ми је Аллах објавио не налазим да је забрањено осим онога што је умрло без клања, затим текуће крви, свињског меса - које је нечисто, или оно што је заклано у нечије друго мимо Аллаховог имена, попут онога што је жртвовано киповима. Кога нужда наведе да једе нешто од наведених забрањених ствари, без да жели тиме да се наслађује и или да прелази границе нужде - такав нема греха. Доиста твој Господар прашта ономе ко је присиљен и милостив је према њему.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• في الآيات دليل على إثبات المناظرة في مسائل العلم، وإثبات القول بالنظر والقياس.

У овим одломцима се налази доказ дозвољености расправљања у верским питањима, и потврду коришћења промишљања о доказима и коришћења аналогије.

• الوحي وما يستنبط منه هو الطريق لمعرفة الحلال والحرام.

Објава и исправно промишљање о њој је једини пут за спознају дозвољеног и забрањеног.

• إن من الظلم أن يُقْدِم أحد على الإفتاء في الدين ما لم يكن قد غلب على ظنه أنه يفتي بالصواب الذي يرضي الله.

Неправедно је да се човек усуди да прича о верским прописима без тога да код њега превагне убеђење да је то што говори исправно мишљење којим је Аллах задовољан.

• من رحمة الله بعباده الإذن لهم في تناول المحرمات عند الاضطرار.

Од Аллахове милости према Његовим робовима јесте што им је дозволио да једу нека забрањена јела у нужди.