Маънолар таржимаси Оят 17 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 17

وَإِن يَمۡسَسۡكَ ٱللَّهُ بِضُرّٖ فَلَا كَاشِفَ لَهُۥٓ إِلَّا هُوَۖ وَإِن يَمۡسَسۡكَ بِخَيۡرٖ فَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

О човече, ако те од Аллаха задеси искушење - нико га мимо Њега отклонити не може, а ако те од Њега задеси какво добро - нико ти то одузети не може без Његове воље. Он је над свим моћан, ништа му није тешко.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• بيان حكمة الله تعالى في إرسال كل رسول من جنس من يرسل إليهم؛ ليكون أبلغ في السماع والوعي والقبول عنه.

Ови одломци објашњавају Аллахову мудрост да је сваког посланика послао као припадника врсте оних којима је послат да би боље схватили и прихватили оно са чим је дошао.

• الدعوة للتأمل في أن تكرار سنن الأوّلين في العصيان قد يقابله تكرار سنن الله تعالى في العقاب.

Ови одломци позивају на размишљање о томе да понављање греха претходних народа може узроковати да се понови спровођење казне која је задесила те претходне народе.

• وجوب الخوف من المعصية ونتائجها.

Ови одломци указују на обавезност страха од грешења и последица греха.

• أن ما يصيب البشر من بلاء ليس له صارف إلا الله، وأن ما يصيبهم من خير فلا مانع له إلا الله، فلا رَادَّ لفضله، ولا مانع لنعمته.

Ови одломци говоре да свако искушење које Аллах одреди да задеси људе нико не може зауставити мимо Аллаха, као и да свако добро које Аллах жели да подари људима нико не може спречити мимо Њега.