Маънолар таржимаси Оят 37 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 37

وَقَالُواْ لَوۡلَا نُزِّلَ عَلَيۡهِ ءَايَةٞ مِّن رَّبِّهِۦۚ قُلۡ إِنَّ ٱللَّهَ قَادِرٌ عَلَىٰٓ أَن يُنَزِّلَ ءَايَةٗ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

Вишебошци се инате и намерно не желе да буду верници па зато говоре: "Што Мухаммеду није спуштено чудо које би било доказ од његовог Господара да говори истину?" Реци, о Посланиче: "Бог може да спусти чудо које желите, али већина ових вишебожаца који то траже не знају да такве ствари бивају сходно Божјој мудрости, а не сходно њиховим прохтевима, а ако би спустио чудо па они и поред тога не поверују - казнио би их."

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• تشبيه الكفار بالموتى؛ لأن الحياة الحقيقية هي حياة القلب بقَبوله الحق واتباعه طريق الهداية.

У овим одломцима се неверници пореде са мртвацима, јер је стварни живот живот срца којег добија након што прихвати истину и крене правим путем.

• من حكمة الله تعالى في الابتلاء: إنزال البلاء على المخالفين من أجل تليين قلوبهم وردِّهم إلى ربهم.

Од Аллахове мудрости у давању искушења јесте искушавање оних који нису на правом путу како би им срца омекшала и како би се вратили свом Господару.

• وجود النعم والأموال بأيدي أهل الضلال لا يدل على محبة الله لهم، وإنما هو استدراج وابتلاء لهم ولغيرهم.

Ако заблудели имају многе овосветске благодати попут иметка то не значи да их Бог воли, већ је то постепено одвођење у пропаст њих и других мимо њих.