Маънолар таржимаси Оят 47 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 47

قُلۡ أَرَءَيۡتَكُمۡ إِنۡ أَتَىٰكُمۡ عَذَابُ ٱللَّهِ بَغۡتَةً أَوۡ جَهۡرَةً هَلۡ يُهۡلَكُ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلظَّٰلِمُونَ

О Посланиче, реци им: "Обавестите ме, ако вам дође Божја казна изненада, без да осетите, или вам дође очевидно, зар ће задесити осим оне који су неправедни били јер нису веровали и посланике своје у лаж утеривали?"

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأنبياء بشر، ليس لهم من خصائص الربوبية شيء البتة، ومهمَّتهم التبليغ، فهم لا يملكون تصرفًا في الكون، فلا يعلمون الغيب، ولا يملكون خزائن رزق ونحو ذلك.

Веровесници су људска бића, немају особине Господара. Њихова је улога да доставе, и ничим у свемиру не могу управљати, нити знају недокучиво, нити поседују ризнице опскрбе и томе слично.

• اهتمام الداعية بأتباعه وخاصة أولئك الضعفاء الذين لا يبتغون سوى الحق، فعليه أن يقرِّبهم، ولا يقبل أن يبعدهم إرضاء للكفار.

Ови одломци подстичу мисионара, оног који позива Аллаху да води рачуна о својим следбеницима, посебно о оним слабим који не желе ништа осим истине. Он треба себи да их приближи, и никако не сме да их удаљи како би удовољио моћним и богатим неверницима.

• إشارة الآية إلى أهمية العبادات التي تقع أول النهار وآخره.

Последњи одломак указује на вредност богослужења почетком и крајем дана.