Маънолар таржимаси Оят 73 Сура Анъом сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 73

وَهُوَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِٱلۡحَقِّۖ وَيَوۡمَ يَقُولُ كُن فَيَكُونُۚ قَوۡلُهُ ٱلۡحَقُّۚ وَلَهُ ٱلۡمُلۡكُ يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِۚ عَٰلِمُ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡخَبِيرُ

Он, Узвишени, је Тај Који је створио небеса и Земљу са Истином. Када он нечему каже: "Буди." Оно бива, и Он ће на Судњем дану рећи: "Устаните." Па ће сви бити проживљени. Оно што Он каже то ће се нужно десити, и само Њему Узвишеном припада власт на Судњем дану, када ће анђео Исрафил дунути у рог по други пут. Аллах зна све невидљиво и видљиво, и Он је мудар у Свом стварању и уређивању, и детаљно зна све - и вањски и суштински, Њему је једнако познато и скривено и видљиво.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الداعية إلى الله تعالى ليس مسؤولًا عن محاسبة أحد، بل هو مسؤول عن التبليغ والتذكير.

Онај ко позива Аллаху Узвишеном није одговоран да иког обрачунава, већ је одговоран за достављање истине и опомене.

• الوعظ من أعظم وسائل إيقاظ الغافلين والمستكبرين.

Опомена и саветовање су најбоља средства за буђење немарних и охолих.

• من دلائل التوحيد: أن من لا يملك نفعًا ولا ضرًّا ولا تصرفًا، هو بالضرورة لا يستحق أن يكون إلهًا معبودًا.

Од доказа монотеизма јесте то што нико осим Аллаха не поседује потпуну корист и штету, нити може свемиром управљати, тако да нико не заслужује да буду обожаван осим Аллаха.