Маънолар таржимаси Оят 4 Сура Жумъа сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 4

ذَٰلِكَ فَضۡلُ ٱللَّهِ يُؤۡتِيهِ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ ذُو ٱلۡفَضۡلِ ٱلۡعَظِيمِ

Слање Посланика Арапима и другим народима, је Божја благодат коју Он даје коме хоће, а Бог чини велико добро, а у то велико добро убраја се и слање посланика Мухаммеда целом човечанству.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• عظم منة النبي صلى الله عليه وسلم على البشرية عامة وعلى العرب خصوصًا، حيث كانوا في جاهلية وضياع.

Указивање на величину благодати Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, чија благодат обухвата цело човечанство, уопштено, а Арапе посебно, јер су они пре тога били у незнању и заблуди.

• الهداية فضل من الله وحده، تطلب منه وتستجلب بطاعته.

Упута је благодат која долази само од Бога, од Њега се тражи, а добија се покорношћу Њему.

• تكذيب دعوى اليهود أنهم أولياء الله؛ بتحدّيهم أن يتمنوا الموت إن كانوا صادقين في دعواهم لأن الولي يشتاق لحبيبه.

Негирање тврдње Јеврејима да су они Божји миљеници, па их Бог позива да пожеле смрт, ако су искрени у својим тврдњама, јер искрени верник жуди за сусрет са Богом.