Маънолар таржимаси Оят 120 Сура Аъроф сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 120

وَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Када су чаробњаци видели Божју моћ и јасне знакове поклонише се и падоше лицем на земљу Богу Узвишеном.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• من حكمة الله ورحمته أن جعل آية كل نبي مما يدركه قومه، وقد تكون من جنس ما برعوا فيه.

Од Божје милости и мудрости је да сваком веровеснику да знак којег може докучити његов народ, и то може бити баш у ономе у чему је његов народ добар.

• أنّ فرعون كان عبدًا ذليلًا مهينًا عاجزًا، وإلا لما احتاج إلى الاستعانة بالسحرة في دفع موسى عليه السلام.

Фараон је био понижени, немоћни и презрени роб, иначе му не би требали чаробњаци да победе Мојсија.

• يدل على ضعف السحرة - مع اتصالهم بالشياطين التي تلبي مطالبهم - طلبهم الأجر والجاه عند فرعون.

Слабост чаробњака и мађионичара се огледа у њиховом тражењу награде и угледа од фараона, иако су повезани са ђаволима који их слушају.