Маънолар таржимаси Оят 137 Сура Аъроф сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 137

وَأَوۡرَثۡنَا ٱلۡقَوۡمَ ٱلَّذِينَ كَانُواْ يُسۡتَضۡعَفُونَ مَشَٰرِقَ ٱلۡأَرۡضِ وَمَغَٰرِبَهَا ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَاۖ وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ ٱلۡحُسۡنَىٰ عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ بِمَا صَبَرُواْۖ وَدَمَّرۡنَا مَا كَانَ يَصۡنَعُ فِرۡعَوۡنُ وَقَوۡمُهُۥ وَمَا كَانُواْ يَعۡرِشُونَ

И Израиљћанима које је фараон и његов народ тлачио смо дали у наслеђе источне и западне делове земље, земље Палестине коју је Бог благословио дајући да у њој усеви и плодови рађају на најпотпунији начин. И тиме су биле испуњене обећане речи твог Господара, о Посланиче, а Његов говор је најлепши говор: "А Ми смо хтели да оне који су на земљи тлачени обдаримо и да их вођама и наследницима учинимо." (Кур'ан, Ел-Касас, 5.) Бог је дао Израиљћанима власт на Земљи јер су се стрпили на тлачењу које им је долазило од фараона и његовог народа, а уништили смо њихова станишта, замкове и усеве.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الخير والشر والحسنات والسيئات كلها بقضاء الله وقدره، لا يخرج منها شيء عن ذلك.

Добро и зло бива Аллаховом одредбом која све обухвата.

• شأن الناس في وقت المحنة والمصائب اللجوء إلى الله بدافع نداء الإيمان الفطري.

Људи у искушењима и тешкоћама искрено прибегавају Богу због природног веровања које је усађено дубоко у њиховим душама.

• يحسن بالمؤمن تأمل آيات الله وسننه في الخلق، والتدبر في أسبابها ونتائجها.

Верник треба промишљати о Божјим знаковима и законима којима управља над Својим створењима, размишљајући о узроцима и последицама онога што се дешава.

• تتلاشى قوة الأفراد والدول أمام قوة الله العظمى، والإيمان بالله هو مصدر كل قوة.

Снага људи појединаца и држава се распршава пред Божјом величанственом снагом, а веровање у Бога је извор сваке снаге.

• يكافئ الله تعالى عباده المؤمنين الصابرين بأن يمكِّنهم في الأرض بعد استضعافهم.

Узвишени Аллах награђује стрпљиве вернике тиме што им даје власт на Земљи након потлачености.