Маънолар таржимаси Сура Тавба - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 201 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 87

رَضُواْ بِأَن يَكُونُواْ مَعَ ٱلۡخَوَالِفِ وَطُبِعَ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ فَهُمۡ لَا يَفۡقَهُونَ

Дволичњаци су задовољни да буду са женама, које остају у кућама, па су изгубили особине мушкарца: храброст, постојаност и одлучност. Свемогући Бог запечатио је њихова срца на неверству, и они не могу да схвате истину, вредност борбе, не разумеју у чему је добро за њих, а у чему је зло.

Оят: 88

لَٰكِنِ ٱلرَّسُولُ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ جَٰهَدُواْ بِأَمۡوَٰلِهِمۡ وَأَنفُسِهِمۡۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ لَهُمُ ٱلۡخَيۡرَٰتُۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

Међутим, Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и верници жртвују своје иметке и животе борећи се да Божја реч стално буде горња. Њима припада свако добро на оба света: победа, понос, ратни плен – дозвољена опскрба, погибија на Божјем путу, опрост греха, задовољство и награда у Рају. Они су победници, они су спашени.

Оят: 89

أَعَدَّ ٱللَّهُ لَهُمۡ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَاۚ ذَٰلِكَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Милостиви Бог припремио је верницима који се боре на Његовом путу Рај, испод чијег дрвећа реке теку. Они ће у њему вечно остати, уживајући у многобројним благодатима, никад из њега неће бити изведени. Биће то велика радост и величанствен успех којем неће бити равног.

Оят: 90

وَجَآءَ ٱلۡمُعَذِّرُونَ مِنَ ٱلۡأَعۡرَابِ لِيُؤۡذَنَ لَهُمۡ وَقَعَدَ ٱلَّذِينَ كَذَبُواْ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥۚ سَيُصِيبُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Долазили су и неки бедуини код Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, али с оправданим разлогом, да им допусти изостанак из похода на Тебук, а дволичњаци међу бедуинима изостали су без оправдања. Они су прекршили своје обећање дато Богу и Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, када су одбили послушност, јер не признају Ислам за своју веру. Бедуине који су имали лажне изговоре, и оне који су изостали без ваљаног разлога, чека болна и страшна казна у Паклу.

Оят: 91

لَّيۡسَ عَلَى ٱلضُّعَفَآءِ وَلَا عَلَى ٱلۡمَرۡضَىٰ وَلَا عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يَجِدُونَ مَا يُنفِقُونَ حَرَجٌ إِذَا نَصَحُواْ لِلَّهِ وَرَسُولِهِۦۚ مَا عَلَى ٱلۡمُحۡسِنِينَ مِن سَبِيلٖۚ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Старци, жене, деца, немоћни, болесни, сакати, слепи и сиромашни који немају средстава за рат, нису грешни због неодласка у борбу ако Богу искрено робују и ако следе Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и ако при себи немају лицемерства. Њима се, заиста, нема шта приговорити, јер им је Бог опростио, прихватајући њихово оправдање, а Он је милостив у односу на њих, утолико милостивији јер их није задужио преко њихових могућности.

Оят: 92

وَلَا عَلَى ٱلَّذِينَ إِذَا مَآ أَتَوۡكَ لِتَحۡمِلَهُمۡ قُلۡتَ لَآ أَجِدُ مَآ أَحۡمِلُكُمۡ عَلَيۡهِ تَوَلَّواْ وَّأَعۡيُنُهُمۡ تَفِيضُ مِنَ ٱلدَّمۡعِ حَزَنًا أَلَّا يَجِدُواْ مَا يُنفِقُونَ

Такође нису грешни, нити ће бити кажњени они који су ти дошли, Веровесниче, тражећи од тебе јахалице за борбу, па си им, пажљиво се према њима односећи, рекао да им јахалице не можеш осигурати. И они су се потом вратили својим кућама тужни, жудећи за борбом на Божјем путу и желећи да пођу с тобом. То је разлог што су остали у Медини а били су способни за борбу. Свима њима опроштено је и они заслужују сваку похвалу, с обзиром на то да су учинили све што су могли, и имали су искрену намеру и, изнад свега, туговали су због тога што нису могли да пођу у борбу.

Оят: 93

۞ إِنَّمَا ٱلسَّبِيلُ عَلَى ٱلَّذِينَ يَسۡتَـٔۡذِنُونَكَ وَهُمۡ أَغۡنِيَآءُۚ رَضُواْ بِأَن يَكُونُواْ مَعَ ٱلۡخَوَالِفِ وَطَبَعَ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ فَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

Међутим, они који су од тебе тражили да им допустиш да не иду у бој, а имали су иметка да купе јахалицу и оружје, и били су способни за борбу, починили су грех и зато ће бити кажњени. Понижавајући сами себе, задовољили су се да остану у кућама, са женама. Изгубили су мушкост, храброст и одважност. Свевишњи Бог запечатио је њихова срца, па не схватају истину, нити знају у чему је корист за њих а у чему штета.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• المجاهدون سيحصِّلون الخيرات في الدنيا، وإن فاتهم هذا فلهم الفوز بالجنة والنجاة من العذاب في الآخرة.

Борци на Божјем путу добиће награду и благодати још на овом свету. Уколико их то мимоиђе, онда ће на Будућем свету сигурно бити награђени Рајем, и биће сачувани ватре у Паклу.

• الأصل أن المحسن إلى الناس تكرمًا منه لا يؤاخَذ إن وقع منه تقصير.

Доброчинитељу који људима чини добро се, из поштовања према њему, не сме замерити ако погреши и подбаци у чињењу доброчинства.

• أن من نوى الخير، واقترن بنيته الجازمة سَعْيٌ فيما يقدر عليه، ثم لم يقدر- فإنه يُنَزَّل مَنْزِلة الفاعل له.

Онај ко има искрену намеру да учини добро дело и притом преузме све потребне кораке да то добро учини, а затим у томе буде спречен – има награду као да је то добро учинио.

• الإسلام دين عدل ومنطق؛ لذلك أوجب العقوبة والمأثم على المنافقين المستأذنين وهم أغنياء ذوو قدرة على الجهاد بالمال والنفس.

Будући да је Ислам праведна и разумна вера, заслужили су казну они лицемери међу богаташима који су били у стању да се боре својим имецима и животима, али су тражили допуштење да не пођу у бој.