Маънолар таржимаси Оят 54 Сура Тавба сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 54

وَمَا مَنَعَهُمۡ أَن تُقۡبَلَ مِنۡهُمۡ نَفَقَٰتُهُمۡ إِلَّآ أَنَّهُمۡ كَفَرُواْ بِٱللَّهِ وَبِرَسُولِهِۦ وَلَا يَأۡتُونَ ٱلصَّلَوٰةَ إِلَّا وَهُمۡ كُسَالَىٰ وَلَا يُنفِقُونَ إِلَّا وَهُمۡ كَٰرِهُونَ

Њихова милостиња не може бити примљена јер они не верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. А кад клањају намаз, клањају га немарно, лењо и и само да би их људи видели, а таквима се дела не прихватају. Такође, кад нешто удељују, они то невољно чине, због лицемерства које им је прекрило срца.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• دأب المنافقين السعي إلى إلحاق الأذى بالمسلمين عن طريق الدسائس والتجسس.

Дволичњаци настоје нанети муслиманима зло тако што их прате и против њих плету сплетке.

• التخلف عن الجهاد مفسدة كبرى وفتنة عظمى محققة، وهي معصية لله ومعصية لرسوله.

Изостајање из борбе на Божјем путу садржи велико зло и неизоставно води у смутњу. То је непослушност Богу и Посланику.

• في الآيات تعليم للمسلمين ألا يحزنوا لما يصيبهم؛ لئلا يَهِنوا وتذهب قوتهم، وأن يرضوا بما قدَّر الله لهم، ويرجوا رضا ربهم؛ لأنهم واثقون بأن الله يريد نصر دينه.

Ови одломци садрже упутство муслиманима да се не жалосте због оног што им се догађа, како не би изгубили снагу, и да буду задовољни судбином надајући се да ће тиме заслужити Божју наклоност. Верници се управо тако понашају јер су сигурни у то да ће Аллах да помогне Ислам.

• من علامات ضعف الإيمان وقلة التقوى التكاسل في أداء الصلاة والإنفاق عن غير رضا ورجاء للثواب.

Лењост приликом обављања намаза и безвољност приликом давања милостиње и одсуство наде у Божју награду – све то је показатељ слабости веровања и мањка богобојазности.