Маънолар таржимаси Оят 7 Сура Тавба сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 7

كَيۡفَ يَكُونُ لِلۡمُشۡرِكِينَ عَهۡدٌ عِندَ ٱللَّهِ وَعِندَ رَسُولِهِۦٓ إِلَّا ٱلَّذِينَ عَٰهَدتُّمۡ عِندَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِۖ فَمَا ٱسۡتَقَٰمُواْ لَكُمۡ فَٱسۡتَقِيمُواْ لَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلۡمُتَّقِينَ

Не може постојати уговор између Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, с једне, и многобожаца, с друге стране, јер су многобошци вероломни. Али, ипак, држите се уговора који сте склопили на Худејбији, у близини Часног храма, све док га се они буду држали, јер Свевишњи Бог воли оне који Га се боје извршавајући верске наредбе, а сустежу се од верских забрана.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• دلَّت الآيات على أن قتال المشركين الناكثين العهد كان لأسباب كثيرة، أهمها: نقضهم العهد.

Ови одломци садрже обавештење да се против многобожаца ратовало из више разлога, и да је један од тих разлога то што су они кршили договор о ненападању.

• في الآيات دليل على أن من امتنع من أداء الصلاة أو الزكاة فإنه يُقاتَل حتى يؤديهما، كما فعل أبو بكر رضي الله عنه.

Против оног ко не жели да клања, односно да даје обавезну милостињу води се борба све док не пристане на обављање тих богослужења. Тако је поступио Ебу Бекр, нека је мир над њим.

• استدل بعض العلماء بقوله تعالى:﴿وَطَعَنُوا فِي دِينِكُمْ﴾ على وجوب قتل كل من طعن في الدّين عامدًا مستهزئًا به.

Следећим Божјим речима: “...и ако веру вашу буду вређали...” неки учењаци доказују да се мора казнити свако онај ко намерно и устрајно вређа веру и руга се њеним прописима.

• في الآيات دلالة على أن المؤمن الذي يخشى الله وحده يجب أن يكون أشجع الناس وأجرأهم على القتال.

Верник се боји само Узвишеног Бога, па је најхрабрији и најодважнији кад је реч о борби.