Маънолар таржимаси Сура Юсуф - Қуръон Карим маъноларининг сербча таржимаси - Руввадут таржама маркази таржимонлари - Бет рақами 244 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 70

فَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمۡ جَعَلَ ٱلسِّقَايَةَ فِي رَحۡلِ أَخِيهِ ثُمَّ أَذَّنَ مُؤَذِّنٌ أَيَّتُهَا ٱلۡعِيرُ إِنَّكُمۡ لَسَٰرِقُونَ

И пошто их намири потребном храном, стави пехар у товар свога брата, а после један гласник поче да узвикује: „О каравано, ви сте, заиста, крадљивци!“

Оят: 71

قَالُواْ وَأَقۡبَلُواْ عَلَيۡهِم مَّاذَا تَفۡقِدُونَ

Они им приђоше и упиташе: „Шта сте то изгубили?“

Оят: 72

قَالُواْ نَفۡقِدُ صُوَاعَ ٱلۡمَلِكِ وَلِمَن جَآءَ بِهِۦ حِمۡلُ بَعِيرٖ وَأَنَا۠ بِهِۦ زَعِيمٞ

„Изгубили смо владареву посуду“, одговорише. „Ко је донесе, добиће товар хране који камила може да понесе. Ја за то гарантујем.“

Оят: 73

قَالُواْ تَٱللَّهِ لَقَدۡ عَلِمۡتُم مَّا جِئۡنَا لِنُفۡسِدَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا كُنَّا سَٰرِقِينَ

„Аллаха нам“, рекоше они, „ви знате да ми нисмо дошли да чинимо неред у земљи, и ми нисмо крадљивци.“

Оят: 74

قَالُواْ فَمَا جَزَٰٓؤُهُۥٓ إِن كُنتُمۡ كَٰذِبِينَ

„А каква је казна за таквог ако будете лагали?“ Упиташе.

Оят: 75

قَالُواْ جَزَٰٓؤُهُۥ مَن وُجِدَ فِي رَحۡلِهِۦ فَهُوَ جَزَٰٓؤُهُۥۚ كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلظَّٰلِمِينَ

„Казна за оног у чијем се товару то нађе – јесте сам он“, одговорише браћа. „Ето тако ми кажњавамо насилнике.“

Оят: 76

فَبَدَأَ بِأَوۡعِيَتِهِمۡ قَبۡلَ وِعَآءِ أَخِيهِ ثُمَّ ٱسۡتَخۡرَجَهَا مِن وِعَآءِ أَخِيهِۚ كَذَٰلِكَ كِدۡنَا لِيُوسُفَۖ مَا كَانَ لِيَأۡخُذَ أَخَاهُ فِي دِينِ ٱلۡمَلِكِ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُۚ نَرۡفَعُ دَرَجَٰتٖ مَّن نَّشَآءُۗ وَفَوۡقَ كُلِّ ذِي عِلۡمٍ عَلِيمٞ

И он поче са њиховим врећама, пре вреће свога брата, а онда извади пехар из вреће свога брата. Тако смо, ето, у Јосифову корист варку направили. Он, по владаревом закону, није могао да узме као роба свога брата, осим ако то Аллах жели. Ми уздижемо на веће положаје онога кога хоћемо. Све знанији од знанијег има, а Свезнајући је изнад сваког.

Оят: 77

۞ قَالُوٓاْ إِن يَسۡرِقۡ فَقَدۡ سَرَقَ أَخٞ لَّهُۥ مِن قَبۡلُۚ فَأَسَرَّهَا يُوسُفُ فِي نَفۡسِهِۦ وَلَمۡ يُبۡدِهَا لَهُمۡۚ قَالَ أَنتُمۡ شَرّٞ مَّكَانٗاۖ وَٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا تَصِفُونَ

„Ако је он украо“, рекоше они, „па и пре је брат његов крао!“ И Јосиф то у себи затаји и то им не откри. „Ви сте у горем положају“, помисли у себи, „Аллах најбоље зна оно што ви спомињете.“

Оят: 78

قَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡعَزِيزُ إِنَّ لَهُۥٓ أَبٗا شَيۡخٗا كَبِيرٗا فَخُذۡ أَحَدَنَا مَكَانَهُۥٓۖ إِنَّا نَرَىٰكَ مِنَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

„О великану“, рекоше они, „он има врло старог оца, па узми једног од нас уместо њега! Ми уистину видимо да си доброчинитељ.“