Маънолар таржимаси Сура Ҳижр сураси - Қуръон Карим маъноларининг сербча таржимаси - Руввадут таржама маркази таржимонлари - Қуръони Карим қомуси

Ел-Хиџр

Оят: 1

الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانٖ مُّبِينٖ

Елиф-лам-ра.^[1] Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана!

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Оят: 2

رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ

Неверници ће често да жале што нису били Аллаху предани.

Оят: 3

ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они!

Оят: 4

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٞ مَّعۡلُومٞ

А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок.

Оят: 5

مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време.

Оят: 6

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونٞ

Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд!

Оят: 7

لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”

Оят: 8

مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذٗا مُّنظَرِينَ

Ми анђеле шаљемо само са истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају.

Оят: 9

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.

Оят: 10

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ

И пре тебе смо слали посланике претходним народима.

Оят: 11

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали.

Оят: 12

كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника.

Оят: 13

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим.

Оят: 14

وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ

Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали,

Оят: 15

لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمٞ مَّسۡحُورُونَ

опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“

Оят: 16

وَلَقَدۡ جَعَلۡنَا فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَزَيَّنَّٰهَا لِلنَّٰظِرِينَ

Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили.

Оят: 17

وَحَفِظۡنَٰهَا مِن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ رَّجِيمٍ

И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола.

Оят: 18

إِلَّا مَنِ ٱسۡتَرَقَ ٱلسَّمۡعَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ مُّبِينٞ

А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен.

Оят: 19

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡزُونٖ

А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером.

Оят: 20

وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَ وَمَن لَّسۡتُمۡ لَهُۥ بِرَٰزِقِينَ

И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните.

Оят: 21

وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَآئِنُهُۥ وَمَا نُنَزِّلُهُۥٓ إِلَّا بِقَدَرٖ مَّعۡلُومٖ

И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери.

Оят: 22

وَأَرۡسَلۡنَا ٱلرِّيَٰحَ لَوَٰقِحَ فَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَسۡقَيۡنَٰكُمُوهُ وَمَآ أَنتُمۡ لَهُۥ بِخَٰزِنِينَ

Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите.

Оят: 23

وَإِنَّا لَنَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَنَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثُونَ

И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити

Оят: 24

وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَقۡدِمِينَ مِنكُمۡ وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَـٔۡخِرِينَ

и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу.

Оят: 25

وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحۡشُرُهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمٞ

А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући.

Оят: 26

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата.

Оят: 27

وَٱلۡجَآنَّ خَلَقۡنَٰهُ مِن قَبۡلُ مِن نَّارِ ٱلسَّمُومِ

А још пре смо створили духове од ужарене ватре.

Оят: 28

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата.

Оят: 29

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“

Оят: 30

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Па су се сви анђели скупа поклонили.

Оят: 31

إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰٓ أَن يَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

осим Сотоне; он је одбио да се поклони.

Оят: 32

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

„О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“

Оят: 33

قَالَ لَمۡ أَكُن لِّأَسۡجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقۡتَهُۥ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

“Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.”

Оят: 34

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

„Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет!

Оят: 35

وَإِنَّ عَلَيۡكَ ٱللَّعۡنَةَ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“

Оят: 36

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

„Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“

Оят: 37

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

„Даје ти се време“, рече Он,

Оят: 38

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

„до Дана већ одређеног.“

Оят: 39

قَالَ رَبِّ بِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем,

Оят: 40

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Твојих искрених верника међу њима.“

Оят: 41

قَالَ هَٰذَا صِرَٰطٌ عَلَيَّ مُسۡتَقِيمٌ

„Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах.

Оят: 42

إِنَّ عِبَادِي لَيۡسَ لَكَ عَلَيۡهِمۡ سُلۡطَٰنٌ إِلَّا مَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ

„Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих;

Оят: 43

وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوۡعِدُهُمۡ أَجۡمَعِينَ

за све њих Пакао ће да буде одредиште,

Оят: 44

لَهَا سَبۡعَةُ أَبۡوَٰبٖ لِّكُلِّ بَابٖ مِّنۡهُمۡ جُزۡءٞ مَّقۡسُومٌ

он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“

Оят: 45

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити.

Оят: 46

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٍ ءَامِنِينَ

„Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“

Оят: 47

وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلٍّ إِخۡوَٰنًا عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других.

Оят: 48

لَا يَمَسُّهُمۡ فِيهَا نَصَبٞ وَمَا هُم مِّنۡهَا بِمُخۡرَجِينَ

Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени.

Оят: 49

۞ نَبِّئۡ عِبَادِيٓ أَنِّيٓ أَنَا ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ

Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви,

Оят: 50

وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ ٱلۡعَذَابُ ٱلۡأَلِيمُ

али да је и Моја казна, заиста, болна казна!

Оят: 51

وَنَبِّئۡهُمۡ عَن ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ

И обавести их о Аврамовим гостима,

Оят: 52

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗا قَالَ إِنَّا مِنكُمۡ وَجِلُونَ

када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!”

Оят: 53

قَالُواْ لَا تَوۡجَلۡ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

“Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.”

Оят: 54

قَالَ أَبَشَّرۡتُمُونِي عَلَىٰٓ أَن مَّسَّنِيَ ٱلۡكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ

„Зар ми доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“

Оят: 55

قَالُواْ بَشَّرۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡقَٰنِطِينَ

„Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“

Оят: 56

قَالَ وَمَن يَقۡنَطُ مِن رَّحۡمَةِ رَبِّهِۦٓ إِلَّا ٱلضَّآلُّونَ

„А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он.

Оят: 57

قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“

Оят: 58

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

„Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу,

Оят: 59

إِلَّآ ءَالَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمۡ أَجۡمَعِينَ

изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо,

Оят: 60

إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ قَدَّرۡنَآ إِنَّهَا لَمِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“

Оят: 61

فَلَمَّا جَآءَ ءَالَ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

И кад изасланици дођоше до Лотове породице,

Оят: 62

قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“

Оят: 63

قَالُواْ بَلۡ جِئۡنَٰكَ بِمَا كَانُواْ فِيهِ يَمۡتَرُونَ

„Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају,

Оят: 64

وَأَتَيۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ

доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо.

Оят: 65

فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعٖ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَٱتَّبِعۡ أَدۡبَٰرَهُمۡ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدٞ وَٱمۡضُواْ حَيۡثُ تُؤۡمَرُونَ

Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“

Оят: 66

وَقَضَيۡنَآ إِلَيۡهِ ذَٰلِكَ ٱلۡأَمۡرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰٓؤُلَآءِ مَقۡطُوعٞ مُّصۡبِحِينَ

И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени.

Оят: 67

وَجَآءَ أَهۡلُ ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡتَبۡشِرُونَ

И дођоше становници града, весели.

Оят: 68

قَالَ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ ضَيۡفِي فَلَا تَفۡضَحُونِ

„Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите,

Оят: 69

وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ

и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“

Оят: 70

قَالُوٓاْ أَوَلَمۡ نَنۡهَكَ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“

Оят: 71

قَالَ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِيٓ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ

Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“

Оят: 72

لَعَمۡرُكَ إِنَّهُمۡ لَفِي سَكۡرَتِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали.

Оят: 73

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُشۡرِقِينَ

И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило,

Оят: 74

فَجَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن سِجِّيلٍ

и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине.

Оят: 75

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّلۡمُتَوَسِّمِينَ

У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају,

Оят: 76

وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلٖ مُّقِيمٍ

а насеље Содома је поред постојећег пута.

Оят: 77

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ

У томе су, заиста, знаци за оне који верују.

Оят: 78

وَإِن كَانَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ لَظَٰلِمِينَ

А и становници Ејке били су неверници,

Оят: 79

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامٖ مُّبِينٖ

па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог.

Оят: 80

وَلَقَدۡ كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡحِجۡرِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И становници Хиџра су посланике сматрали лажним,

Оят: 81

وَءَاتَيۡنَٰهُمۡ ءَايَٰتِنَا فَكَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ

а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали.

Оят: 82

وَكَانُواْ يَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتًا ءَامِنِينَ

Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни,

Оят: 83

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُصۡبِحِينَ

па и њих у свитање задеси страшан глас,

Оят: 84

فَمَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

и није им ни од какве користи било оно што су стицали.

Оят: 85

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلسَّاعَةَ لَأٓتِيَةٞۖ فَٱصۡفَحِ ٱلصَّفۡحَ ٱلۡجَمِيلَ

Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости,

Оят: 86

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ

твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући.

Оят: 87

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ سَبۡعٗا مِّنَ ٱلۡمَثَانِي وَٱلۡقُرۡءَانَ ٱلۡعَظِيمَ

Ми смо ти дали седам стиха, који се понављају, а и величанствени Кур'ан.

Оят: 88

لَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجٗا مِّنۡهُمۡ وَلَا تَحۡزَنۡ عَلَيۡهِمۡ وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ,

Оят: 89

وَقُلۡ إِنِّيٓ أَنَا ٱلنَّذِيرُ ٱلۡمُبِينُ

и реци: „Ја само јавно опомињем.“

Оят: 90

كَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَى ٱلۡمُقۡتَسِمِينَ

Као што смо следбенике Књиге опоменули.

Оят: 91

ٱلَّذِينَ جَعَلُواْ ٱلۡقُرۡءَانَ عِضِينَ

Оне који Кур'ан поделише на делове.

Оят: 92

فَوَرَبِّكَ لَنَسۡـَٔلَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност

Оят: 93

عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

за оно што су радили!

Оят: 94

فَٱصۡدَعۡ بِمَا تُؤۡمَرُ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и незнанобожаца се клони.

Оят: 95

إِنَّا كَفَيۡنَٰكَ ٱلۡمُسۡتَهۡزِءِينَ

Ми те чувамо од оних који ти се ругају.

Оят: 96

ٱلَّذِينَ يَجۡعَلُونَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они!

Оят: 97

وَلَقَدۡ نَعۡلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدۡرُكَ بِمَا يَقُولُونَ

Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре,

Оят: 98

فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ

зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају,

Оят: 99

وَٱعۡبُدۡ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأۡتِيَكَ ٱلۡيَقِينُ

и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође!