Маънолар таржимаси Сура Тоҳа сураси - Қуръон Карим маъноларининг сербча таржимаси - Руввадут таржама маркази таржимонлари - Қуръони Карим қомуси

Та-ха

Оят: 1

طه

Та-ха.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Оят: 2

مَآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡكَ ٱلۡقُرۡءَانَ لِتَشۡقَىٰٓ

Не објављујемо ти Кур'ан да би туговао,

Оят: 3

إِلَّا تَذۡكِرَةٗ لِّمَن يَخۡشَىٰ

већ да буде опомена ономе који се Аллаха боји;

Оят: 4

تَنزِيلٗا مِّمَّنۡ خَلَقَ ٱلۡأَرۡضَ وَٱلسَّمَٰوَٰتِ ٱلۡعُلَى

објављује га Створитељ Земље и небеса високих.

Оят: 5

ٱلرَّحۡمَٰنُ عَلَى ٱلۡعَرۡشِ ٱسۡتَوَىٰ

Свемилосни, Који се узвисио над Престољем.

Оят: 6

لَهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَمَا تَحۡتَ ٱلثَّرَىٰ

Њему припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом.

Оят: 7

وَإِن تَجۡهَرۡ بِٱلۡقَوۡلِ فَإِنَّهُۥ يَعۡلَمُ ٱلسِّرَّ وَأَخۡفَى

И кад гласно говориш – знај да Он зна и шта другом тајно говориш и шта само помислиш!

Оят: 8

ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ لَهُ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ

Аллах, истинског бога осим Њега нема, најлепша имена има.

Оят: 9

وَهَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ مُوسَىٰٓ

А да ли је до тебе дошла вест о Мојсију,

Оят: 10

إِذۡ رَءَا نَارٗا فَقَالَ لِأَهۡلِهِ ٱمۡكُثُوٓاْ إِنِّيٓ ءَانَسۡتُ نَارٗا لَّعَلِّيٓ ءَاتِيكُم مِّنۡهَا بِقَبَسٍ أَوۡ أَجِدُ عَلَى ٱلنَّارِ هُدٗى

када је ватру угледао, па својој породици казао: „Сачекајте ме овде, видео сам ватру, отићи ћу до ње да вам можда донесем некакву потпалу или ћу поред ватре да нађем некога ко ће да ми покаже пут.“

Оят: 11

فَلَمَّآ أَتَىٰهَا نُودِيَ يَٰمُوسَىٰٓ

А када до ње дође, неко га позва: „О Мојсије,

Оят: 12

إِنِّيٓ أَنَا۠ رَبُّكَ فَٱخۡلَعۡ نَعۡلَيۡكَ إِنَّكَ بِٱلۡوَادِ ٱلۡمُقَدَّسِ طُوٗى

Ја сам, уистину, твој Господар! Изуј своју обућу, јер ти си, заиста, у благословљеној долини Тува.

Оят: 13

وَأَنَا ٱخۡتَرۡتُكَ فَٱسۡتَمِعۡ لِمَا يُوحَىٰٓ

Тебе сам изабрао, зато слушај оно што ти се објављује!

Оят: 14

إِنَّنِيٓ أَنَا ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّآ أَنَا۠ فَٱعۡبُدۡنِي وَأَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِذِكۡرِيٓ

Ја сам, уистину, Аллах, другог истинског бога осим Мене нема; зато само Мене обожавај и молитву обављај да би Ме у њој славио!

Оят: 15

إِنَّ ٱلسَّاعَةَ ءَاتِيَةٌ أَكَادُ أُخۡفِيهَا لِتُجۡزَىٰ كُلُّ نَفۡسِۭ بِمَا تَسۡعَىٰ

Час оживљења сигурно ће да дође, од сваког га кријем, како би сваки човек према труду своме био награђен или кажњен.

Оят: 16

فَلَا يَصُدَّنَّكَ عَنۡهَا مَن لَّا يُؤۡمِنُ بِهَا وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ فَتَرۡدَىٰ

И нека те зато од веровања у Судњи дан никако не одврати онај који у њега не верује и који следи своју страст, па да настрадаш.

Оят: 17

وَمَا تِلۡكَ بِيَمِينِكَ يَٰمُوسَىٰ

А шта ти је то у десној руци, о Мојсије?“

Оят: 18

قَالَ هِيَ عَصَايَ أَتَوَكَّؤُاْ عَلَيۡهَا وَأَهُشُّ بِهَا عَلَىٰ غَنَمِي وَلِيَ فِيهَا مَـَٔارِبُ أُخۡرَىٰ

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

Оят: 19

قَالَ أَلۡقِهَا يَٰمُوسَىٰ

„Баци га, о Мојсије!“ Рече Он.

Оят: 20

فَأَلۡقَىٰهَا فَإِذَا هِيَ حَيَّةٞ تَسۡعَىٰ

И он га баци, кад он, змија која гмиже.

Оят: 21

قَالَ خُذۡهَا وَلَا تَخَفۡۖ سَنُعِيدُهَا سِيرَتَهَا ٱلۡأُولَىٰ

“Узми је и не бој се!“ Рече Он, „Ми ћемо да је вратимо у оно што је пре била.

Оят: 22

وَٱضۡمُمۡ يَدَكَ إِلَىٰ جَنَاحِكَ تَخۡرُجۡ بَيۡضَآءَ مِنۡ غَيۡرِ سُوٓءٍ ءَايَةً أُخۡرَىٰ

И увуци руку под свој пазух, рука ће да се укаже бела, без икакве мане; и то је знамење друго,

Оят: 23

لِنُرِيَكَ مِنۡ ءَايَٰتِنَا ٱلۡكُبۡرَى

како би ти показали неке Наше највеће знаке.

Оят: 24

ٱذۡهَبۡ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

Иди код фараона, јер је у злу сваку меру превршио!”

Оят: 25

قَالَ رَبِّ ٱشۡرَحۡ لِي صَدۡرِي

„Мој Господару“, рече Мојсије, „учини пространим моја прса,

Оят: 26

وَيَسِّرۡ لِيٓ أَمۡرِي

и олакшај мој задатак:

Оят: 27

وَٱحۡلُلۡ عُقۡدَةٗ مِّن لِّسَانِي

одреши чвор са мог језика

Оят: 28

يَفۡقَهُواْ قَوۡلِي

да би разумели мој говор

Оят: 29

وَٱجۡعَل لِّي وَزِيرٗا مِّنۡ أَهۡلِي

и подари ми помоћника из моје породице,

Оят: 30

هَٰرُونَ أَخِي

Арона мог брата;

Оят: 31

ٱشۡدُدۡ بِهِۦٓ أَزۡرِي

учврсти ме њиме

Оят: 32

وَأَشۡرِكۡهُ فِيٓ أَمۡرِي

и придружи ми га у мом задатку

Оят: 33

كَيۡ نُسَبِّحَكَ كَثِيرٗا

да бисмо Те много величали и славили

Оят: 34

وَنَذۡكُرَكَ كَثِيرًا

и Твоје име много спомињали.

Оят: 35

إِنَّكَ كُنتَ بِنَا بَصِيرٗا

Јер нас Ти, уистину, видиш.”

Оят: 36

قَالَ قَدۡ أُوتِيتَ سُؤۡلَكَ يَٰمُوسَىٰ

„Удовољено је твојој молби, о Мојсије“, рече Он,

Оят: 37

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَيۡكَ مَرَّةً أُخۡرَىٰٓ

„а указали смо ти милост Своју још једном,

Оят: 38

إِذۡ أَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰٓ أُمِّكَ مَا يُوحَىٰٓ

када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже:

Оят: 39

أَنِ ٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلتَّابُوتِ فَٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلۡيَمِّ فَلۡيُلۡقِهِ ٱلۡيَمُّ بِٱلسَّاحِلِ يَأۡخُذۡهُ عَدُوّٞ لِّي وَعَدُوّٞ لَّهُۥۚ وَأَلۡقَيۡتُ عَلَيۡكَ مَحَبَّةٗ مِّنِّي وَلِتُصۡنَعَ عَلَىٰ عَيۡنِيٓ

Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим.

Оят: 40

إِذۡ تَمۡشِيٓ أُخۡتُكَ فَتَقُولُ هَلۡ أَدُلُّكُمۡ عَلَىٰ مَن يَكۡفُلُهُۥۖ فَرَجَعۡنَٰكَ إِلَىٰٓ أُمِّكَ كَيۡ تَقَرَّ عَيۡنُهَا وَلَا تَحۡزَنَۚ وَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا فَنَجَّيۡنَٰكَ مِنَ ٱلۡغَمِّ وَفَتَنَّٰكَ فُتُونٗاۚ فَلَبِثۡتَ سِنِينَ فِيٓ أَهۡلِ مَدۡيَنَ ثُمَّ جِئۡتَ عَلَىٰ قَدَرٖ يَٰمُوسَىٰ

Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао,

Оят: 41

وَٱصۡطَنَعۡتُكَ لِنَفۡسِي

и изабрао сам те за Свог посланика

Оят: 42

ٱذۡهَبۡ أَنتَ وَأَخُوكَ بِـَٔايَٰتِي وَلَا تَنِيَا فِي ذِكۡرِي

Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети.

Оят: 43

ٱذۡهَبَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди.

Оят: 44

فَقُولَا لَهُۥ قَوۡلٗا لَّيِّنٗا لَّعَلَّهُۥ يَتَذَكَّرُ أَوۡ يَخۡشَىٰ

И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“

Оят: 45

قَالَا رَبَّنَآ إِنَّنَا نَخَافُ أَن يَفۡرُطَ عَلَيۡنَآ أَوۡ أَن يَطۡغَىٰ

„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије."

Оят: 46

قَالَ لَا تَخَافَآۖ إِنَّنِي مَعَكُمَآ أَسۡمَعُ وَأَرَىٰ

“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим.

Оят: 47

فَأۡتِيَاهُ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولَا رَبِّكَ فَأَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَا تُعَذِّبۡهُمۡۖ قَدۡ جِئۡنَٰكَ بِـَٔايَةٖ مِّن رَّبِّكَۖ وَٱلسَّلَٰمُ عَلَىٰ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلۡهُدَىٰٓ

Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту!

Оят: 48

إِنَّا قَدۡ أُوحِيَ إِلَيۡنَآ أَنَّ ٱلۡعَذَابَ عَلَىٰ مَن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ

Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”

Оят: 49

قَالَ فَمَن رَّبُّكُمَا يَٰمُوسَىٰ

„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упита фараон.

Оят: 50

قَالَ رَبُّنَا ٱلَّذِيٓ أَعۡطَىٰ كُلَّ شَيۡءٍ خَلۡقَهُۥ ثُمَّ هَدَىٰ

“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”

Оят: 51

قَالَ فَمَا بَالُ ٱلۡقُرُونِ ٱلۡأُولَىٰ

„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он.

Оят: 52

قَالَ عِلۡمُهَا عِندَ رَبِّي فِي كِتَٰبٖۖ لَّا يَضِلُّ رَبِّي وَلَا يَنسَى

„Знање о њима је код мога Господара, у Књизи!“ Рече Мојсије, „Моме Господару није ништа скривено и Он не заборавља.“

Оят: 53

ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ٱلۡأَرۡضَ مَهۡدٗا وَسَلَكَ لَكُمۡ فِيهَا سُبُلٗا وَأَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَخۡرَجۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجٗا مِّن نَّبَاتٖ شَتَّىٰ

Онај Који вам је Земљу прилагодио и по њој вам пролазе дао, и Он спушта кишу са неба, па Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче разноврсно биље.

Оят: 54

كُلُواْ وَٱرۡعَوۡاْ أَنۡعَٰمَكُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّأُوْلِي ٱلنُّهَىٰ

Једите и напасајте своју стоку! Ту су докази за оне који имају памети.

Оят: 55

۞ مِنۡهَا خَلَقۡنَٰكُمۡ وَفِيهَا نُعِيدُكُمۡ وَمِنۡهَا نُخۡرِجُكُمۡ تَارَةً أُخۡرَىٰ

Од земље вас стварамо и у њу вас враћамо и из ње ћемо да вас проживимо.

Оят: 56

وَلَقَدۡ أَرَيۡنَٰهُ ءَايَٰتِنَا كُلَّهَا فَكَذَّبَ وَأَبَىٰ

И Ми смо фараону све Наше доказе показали, али је он ипак порекао и одбио да поверује.

Оят: 57

قَالَ أَجِئۡتَنَا لِتُخۡرِجَنَا مِنۡ أَرۡضِنَا بِسِحۡرِكَ يَٰمُوسَىٰ

„Зар си дошао да нас помоћу своје враџбине из земље наше истераш, о Мојсије?“ Упита фараон.

Оят: 58

فَلَنَأۡتِيَنَّكَ بِسِحۡرٖ مِّثۡلِهِۦ فَٱجۡعَلۡ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَكَ مَوۡعِدٗا لَّا نُخۡلِفُهُۥ نَحۡنُ وَلَآ أَنتَ مَكَانٗا سُوٗى

„И ми ћемо, заиста, теби да припремимо враџбину сличну овој! Закажи нам време састанка којег ћемо се и ми и ти придржавати, на месту које свима одговара!“

Оят: 59

قَالَ مَوۡعِدُكُمۡ يَوۡمُ ٱلزِّينَةِ وَأَن يُحۡشَرَ ٱلنَّاسُ ضُحٗى

„Нека време сусрета буде на дан вашег празника“, рече Мојсије, „и нека се народ ујутру сакупи.“

Оят: 60

فَتَوَلَّىٰ فِرۡعَوۡنُ فَجَمَعَ كَيۡدَهُۥ ثُمَّ أَتَىٰ

И фараон оде, сакупи своје чаробњаке и после дође.

Оят: 61

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰ وَيۡلَكُمۡ لَا تَفۡتَرُواْ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا فَيُسۡحِتَكُم بِعَذَابٖۖ وَقَدۡ خَابَ مَنِ ٱفۡتَرَىٰ

„Тешко вама!“ Рече им Мојсије. „Не износите лажи о Аллаху, па да вас Он казном уништи, а сигурно неће да успе онај који износи лажи.“

Оят: 62

فَتَنَٰزَعُوٓاْ أَمۡرَهُم بَيۡنَهُمۡ وَأَسَرُّواْ ٱلنَّجۡوَىٰ

И они су стали да се расправљају међу собом, тихо шапћући.

Оят: 63

قَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَٰنِ لَسَٰحِرَٰنِ يُرِيدَانِ أَن يُخۡرِجَاكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِمَا وَيَذۡهَبَا بِطَرِيقَتِكُمُ ٱلۡمُثۡلَىٰ

„Мојсије и Арон су чаробњаци“, рекоше једни другима, „хоће да вас својим враџбинама истерају из ваше земље и да униште вашу најчаснију веру;

Оят: 64

فَأَجۡمِعُواْ كَيۡدَكُمۡ ثُمَّ ٱئۡتُواْ صَفّٗاۚ وَقَدۡ أَفۡلَحَ ٱلۡيَوۡمَ مَنِ ٱسۡتَعۡلَىٰ

зато паметно припремите своје лукавство, а онда у ред станите. Ко данас победи, сигурно ће да постигне оно што жели.“

Оят: 65

قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِمَّآ أَن تُلۡقِيَ وَإِمَّآ أَن نَّكُونَ أَوَّلَ مَنۡ أَلۡقَىٰ

„О Мојсије“, рекоше они, „хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце?“

Оят: 66

قَالَ بَلۡ أَلۡقُواْۖ فَإِذَا حِبَالُهُمۡ وَعِصِيُّهُمۡ يُخَيَّلُ إِلَيۡهِ مِن سِحۡرِهِمۡ أَنَّهَا تَسۡعَىٰ

„Баците ви!“, рече он, и одједном му се причини да се њихови канапи и њихови штапови крећу због њихове враџбине.

Оят: 67

فَأَوۡجَسَ فِي نَفۡسِهِۦ خِيفَةٗ مُّوسَىٰ

И Мојсије осети зебњу у себи.

Оят: 68

قُلۡنَا لَا تَخَفۡ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡأَعۡلَىٰ

„Не бој се!“ Рекосмо Ми, „ти ћеш, заиста, да победиш!

Оят: 69

وَأَلۡقِ مَا فِي يَمِينِكَ تَلۡقَفۡ مَا صَنَعُوٓاْۖ إِنَّمَا صَنَعُواْ كَيۡدُ سَٰحِرٖۖ وَلَا يُفۡلِحُ ٱلسَّاحِرُ حَيۡثُ أَتَىٰ

Баци штап, који је у твојој десној руци, прогутаће оно што су они направили, јер је оно што су они направили само варка чаробњака, а чаробњак, ма где био, неће успети."

Оят: 70

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سُجَّدٗا قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ هَٰرُونَ وَمُوسَىٰ

И чаробњаци се поклонише лицем на тло говорећи: „Ми верујемо у Ароновог и Мојсијевог Господара!“

Оят: 71

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَۖ فَلَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ فِي جُذُوعِ ٱلنَّخۡلِ وَلَتَعۡلَمُنَّ أَيُّنَآ أَشَدُّ عَذَابٗا وَأَبۡقَىٰ

„Ви сте му поверовали“, викну фараон, „пре него што сам вам ја допустио! Он је ваш учитељ, он вас је научио враџбини и ја ћу, засигурно, унакрст ваше руке и ноге да вам одсечем и по стаблима палми да вас разапнем и сигурно ћете да знате ко је од нас у мучењу страшнији и устрајнији.“

Оят: 72

قَالُواْ لَن نُّؤۡثِرَكَ عَلَىٰ مَا جَآءَنَا مِنَ ٱلۡبَيِّنَٰتِ وَٱلَّذِي فَطَرَنَاۖ فَٱقۡضِ مَآ أَنتَ قَاضٍۖ إِنَّمَا تَقۡضِي هَٰذِهِ ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَآ

„Нећемо ти дати предност над јасним доказима који су нам дошли нити над нашим Створитељем“, одговорише они, „па ради шта хоћеш, то можеш само у овосветском животу.

Оят: 73

إِنَّآ ءَامَنَّا بِرَبِّنَا لِيَغۡفِرَ لَنَا خَطَٰيَٰنَا وَمَآ أَكۡرَهۡتَنَا عَلَيۡهِ مِنَ ٱلسِّحۡرِۗ وَٱللَّهُ خَيۡرٞ وَأَبۡقَىٰٓ

Ми верујемо у нашег Господара да би нам наше грехе опростио и враџбине на које си нас ти приморао. А Аллах најбоље награђује и казна Његова је вечна.”

Оят: 74

إِنَّهُۥ مَن يَأۡتِ رَبَّهُۥ مُجۡرِمٗا فَإِنَّ لَهُۥ جَهَنَّمَ لَا يَمُوتُ فِيهَا وَلَا يَحۡيَىٰ

Заиста, онога који пред својим Господарем дође као неверник - чека Пакао; у њему неће ни да умре ни да живи;

Оят: 75

وَمَن يَأۡتِهِۦ مُؤۡمِنٗا قَدۡ عَمِلَ ٱلصَّٰلِحَٰتِ فَأُوْلَٰٓئِكَ لَهُمُ ٱلدَّرَجَٰتُ ٱلۡعُلَىٰ

а оне који пред Њим дођу као верници, а радили су добра дела, чекају високи степени,

Оят: 76

جَنَّٰتُ عَدۡنٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَاۚ وَذَٰلِكَ جَزَآءُ مَن تَزَكَّىٰ

еденски вртови кроз које теку реке, у њима ће они вечно да остану, и то ће да буде награда за оне који се буду греха очистили.

Оят: 77

وَلَقَدۡ أَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِي فَٱضۡرِبۡ لَهُمۡ طَرِيقٗا فِي ٱلۡبَحۡرِ يَبَسٗا لَّا تَخَٰفُ دَرَكٗا وَلَا تَخۡشَىٰ

И Ми објависмо Мојсију: „Ноћу изведи Моје слуге и с њима сувим путем кроз море прођи, и не страхуј да ће те они стићи, нити се плаши утапања.“

Оят: 78

فَأَتۡبَعَهُمۡ فِرۡعَوۡنُ بِجُنُودِهِۦ فَغَشِيَهُم مِّنَ ٱلۡيَمِّ مَا غَشِيَهُمۡ

И фараон је са својим војскама за њима кренуо, па су их огромни таласи мора прекрили;

Оят: 79

وَأَضَلَّ فِرۡعَوۡنُ قَوۡمَهُۥ وَمَا هَدَىٰ

И фараон је одвео свој народ у заблуду, а није га упутио на Прави пут.

Оят: 80

يَٰبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ قَدۡ أَنجَيۡنَٰكُم مِّنۡ عَدُوِّكُمۡ وَوَٰعَدۡنَٰكُمۡ جَانِبَ ٱلطُّورِ ٱلۡأَيۡمَنَ وَنَزَّلۡنَا عَلَيۡكُمُ ٱلۡمَنَّ وَٱلسَّلۡوَىٰ

О Израиљеви синови, Ми смо вас избавили од вашег непријатеља, и на десној страни Синаја вас довели, и дали вам пиће као мед слатко и препелице укусне.

Оят: 81

كُلُواْ مِن طَيِّبَٰتِ مَا رَزَقۡنَٰكُمۡ وَلَا تَطۡغَوۡاْ فِيهِ فَيَحِلَّ عَلَيۡكُمۡ غَضَبِيۖ وَمَن يَحۡلِلۡ عَلَيۡهِ غَضَبِي فَقَدۡ هَوَىٰ

Једите укусна јела којима вас опскрбљујемо и не будите у томе незахвални да вас не би снашла Моја срџба; а кога снађе Моја срџба - настрадао је!

Оят: 82

وَإِنِّي لَغَفَّارٞ لِّمَن تَابَ وَءَامَنَ وَعَمِلَ صَٰلِحٗا ثُمَّ ٱهۡتَدَىٰ

Ја ћу сигурно да опростим ономе ко се покаје и буде верник и ради добра дела, а затим устраје на Правом путу.“

Оят: 83

۞ وَمَآ أَعۡجَلَكَ عَن قَوۡمِكَ يَٰمُوسَىٰ

„А зашто си пре народа свог пожурио, о Мојсије?“

Оят: 84

قَالَ هُمۡ أُوْلَآءِ عَلَىٰٓ أَثَرِي وَعَجِلۡتُ إِلَيۡكَ رَبِّ لِتَرۡضَىٰ

„Ево иду за мном“, одговори он, „а пожурио сам ка Теби, мој Господару, да будеш задовољан.“

Оят: 85

قَالَ فَإِنَّا قَدۡ فَتَنَّا قَوۡمَكَ مِنۢ بَعۡدِكَ وَأَضَلَّهُمُ ٱلسَّامِرِيُّ

„Ми смо твој народ, после твог одласка, ставили на искушење“, рече Он, „и њих је завео Самирија.“

Оят: 86

فَرَجَعَ مُوسَىٰٓ إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ غَضۡبَٰنَ أَسِفٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ أَلَمۡ يَعِدۡكُمۡ رَبُّكُمۡ وَعۡدًا حَسَنًاۚ أَفَطَالَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡعَهۡدُ أَمۡ أَرَدتُّمۡ أَن يَحِلَّ عَلَيۡكُمۡ غَضَبٞ مِّن رَّبِّكُمۡ فَأَخۡلَفۡتُم مَّوۡعِدِي

И Мојсије се своме народу врати љут и жалостан. „О мој народе“, рече, „зар вам ваш Господар није дао лепо обећање? Зар вам се време одужило, или хоћете да вас стигне срџба вашега Господара, па се зато нисте држали обећања које сте ми дали?!“

Оят: 87

قَالُواْ مَآ أَخۡلَفۡنَا مَوۡعِدَكَ بِمَلۡكِنَا وَلَٰكِنَّا حُمِّلۡنَآ أَوۡزَارٗا مِّن زِينَةِ ٱلۡقَوۡمِ فَقَذَفۡنَٰهَا فَكَذَٰلِكَ أَلۡقَى ٱلسَّامِرِيُّ

„Нисмо својевољно прекршили обећање које смо ти дали“, одговорише. „Били смо натоварени теретима, накитом фараоновог народа, па смо то бацили.“ А то је урадио и Самирија,

Оят: 88

فَأَخۡرَجَ لَهُمۡ عِجۡلٗا جَسَدٗا لَّهُۥ خُوَارٞ فَقَالُواْ هَٰذَآ إِلَٰهُكُمۡ وَإِلَٰهُ مُوسَىٰ فَنَسِيَ

па им је излио теле које као да је мукало, и они су тада рекли: „Ово је ваш бог и Мојсијев бог, којег је заборавио.“

Оят: 89

أَفَلَا يَرَوۡنَ أَلَّا يَرۡجِعُ إِلَيۡهِمۡ قَوۡلٗا وَلَا يَمۡلِكُ لَهُمۡ ضَرّٗا وَلَا نَفۡعٗا

Зар они нису видели да им оно ни речи не одговара и да од њих не може да отклони никакву невољу нити може икакву корист да им прибави?

Оят: 90

وَلَقَدۡ قَالَ لَهُمۡ هَٰرُونُ مِن قَبۡلُ يَٰقَوۡمِ إِنَّمَا فُتِنتُم بِهِۦۖ وَإِنَّ رَبَّكُمُ ٱلرَّحۡمَٰنُ فَٱتَّبِعُونِي وَأَطِيعُوٓاْ أَمۡرِي

А њима је Арон још пре говорио: „О народе мој, ви сте тиме само стављени у искушење; ваш Господар је Свемилосни, зато следите мене и слушајте моја упуства.“

Оят: 91

قَالُواْ لَن نَّبۡرَحَ عَلَيۡهِ عَٰكِفِينَ حَتَّىٰ يَرۡجِعَ إِلَيۡنَا مُوسَىٰ

„Ми ћемо да га обожавамо све док нам се не врати Мојсије,“ рекоше они.

Оят: 92

قَالَ يَٰهَٰرُونُ مَا مَنَعَكَ إِذۡ رَأَيۡتَهُمۡ ضَلُّوٓاْ

„О Ароне!“ Повика Мојсије. „Шта те је спречило, кад си их видео да су залутали,

Оят: 93

أَلَّا تَتَّبِعَنِۖ أَفَعَصَيۡتَ أَمۡرِي

па за мном ниси пошао? Зашто ниси послушао моје наређење?“

Оят: 94

قَالَ يَبۡنَؤُمَّ لَا تَأۡخُذۡ بِلِحۡيَتِي وَلَا بِرَأۡسِيٓۖ إِنِّي خَشِيتُ أَن تَقُولَ فَرَّقۡتَ بَيۡنَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَمۡ تَرۡقُبۡ قَوۡلِي

„Брате мој“, рече Арон, „не хватај ме за браду и за косу! Ја сам се плашио да не кажеш: 'Раздор си међу Изриљевим синовима посејао и ниси поступио онако како сам ти рекао.'“

Оят: 95

قَالَ فَمَا خَطۡبُكَ يَٰسَٰمِرِيُّ

„А шта си ти то хтео, о Самирија?“ Упита Мојсије.

Оят: 96

قَالَ بَصُرۡتُ بِمَا لَمۡ يَبۡصُرُواْ بِهِۦ فَقَبَضۡتُ قَبۡضَةٗ مِّنۡ أَثَرِ ٱلرَّسُولِ فَنَبَذۡتُهَا وَكَذَٰلِكَ سَوَّلَتۡ لِي نَفۡسِي

„Ја сам видео оно што они нису видели“, одговори он, „а затим сам за анђелом узео шаку земље, па то после бацио, и ето, тако ме је моја зла душа навела на зло.”

Оят: 97

قَالَ فَٱذۡهَبۡ فَإِنَّ لَكَ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ أَن تَقُولَ لَا مِسَاسَۖ وَإِنَّ لَكَ مَوۡعِدٗا لَّن تُخۡلَفَهُۥۖ وَٱنظُرۡ إِلَىٰٓ إِلَٰهِكَ ٱلَّذِي ظَلۡتَ عَلَيۡهِ عَاكِفٗاۖ لَّنُحَرِّقَنَّهُۥ ثُمَّ لَنَنسِفَنَّهُۥ فِي ٱلۡيَمِّ نَسۡفًا

“Губи се одавде!” Рече Мојсије. “Читавог свог живота говорићеш: ‘Нека ме нико не дотиче!’ – А чека те још и одређени час који те неће мимоићи. Погледај само ово твоје божанство које си обожавао; ми ћемо га, сигурно, спалити и по мору му прах расути.

Оят: 98

إِنَّمَآ إِلَٰهُكُمُ ٱللَّهُ ٱلَّذِي لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۚ وَسِعَ كُلَّ شَيۡءٍ عِلۡمٗا

Ваш Бог је Аллах, другог истинског бога осим Њега нема! Он све зна.“

Оят: 99

كَذَٰلِكَ نَقُصُّ عَلَيۡكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ مَا قَدۡ سَبَقَۚ وَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ مِن لَّدُنَّا ذِكۡرٗا

Тако ти казујемо неке вести о онима који су били и нестали, и објављујемо ти од Себе Кур’ан.

Оят: 100

مَّنۡ أَعۡرَضَ عَنۡهُ فَإِنَّهُۥ يَحۡمِلُ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ وِزۡرًا

Ко се окрене од Кур'ана, на Судњем дану ће, заиста, огромни грех да понесе;

Оят: 101

خَٰلِدِينَ فِيهِۖ وَسَآءَ لَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ حِمۡلٗا

вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе.

Оят: 102

يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِۚ وَنَحۡشُرُ ٱلۡمُجۡرِمِينَ يَوۡمَئِذٖ زُرۡقٗا

На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре,

Оят: 103

يَتَخَٰفَتُونَ بَيۡنَهُمۡ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا عَشۡرٗا

и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“

Оят: 104

نَّحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَقُولُونَ إِذۡ يَقُولُ أَمۡثَلُهُمۡ طَرِيقَةً إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا يَوۡمٗا

Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“

Оят: 105

وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡجِبَالِ فَقُلۡ يَنسِفُهَا رَبِّي نَسۡفٗا

А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути,

Оят: 106

فَيَذَرُهَا قَاعٗا صَفۡصَفٗا

а места на којима су биле да остави равном ледином,

Оят: 107

لَّا تَرَىٰ فِيهَا عِوَجٗا وَلَآ أَمۡتٗا

ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш.

Оят: 108

يَوۡمَئِذٖ يَتَّبِعُونَ ٱلدَّاعِيَ لَا عِوَجَ لَهُۥۖ وَخَشَعَتِ ٱلۡأَصۡوَاتُ لِلرَّحۡمَٰنِ فَلَا تَسۡمَعُ إِلَّا هَمۡسٗا

Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат.

Оят: 109

يَوۡمَئِذٖ لَّا تَنفَعُ ٱلشَّفَٰعَةُ إِلَّا مَنۡ أَذِنَ لَهُ ٱلرَّحۡمَٰنُ وَرَضِيَ لَهُۥ قَوۡلٗا

Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме.

Оят: 110

يَعۡلَمُ مَا بَيۡنَ أَيۡدِيهِمۡ وَمَا خَلۡفَهُمۡ وَلَا يُحِيطُونَ بِهِۦ عِلۡمٗا

Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате.

Оят: 111

۞ وَعَنَتِ ٱلۡوُجُوهُ لِلۡحَيِّ ٱلۡقَيُّومِۖ وَقَدۡ خَابَ مَنۡ حَمَلَ ظُلۡمٗا

Људи ће се Живом и Вечном покорити, а настрадаће онај који је друге поред Аллаха обожавао.

Оят: 112

وَمَن يَعۡمَلۡ مِنَ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَهُوَ مُؤۡمِنٞ فَلَا يَخَافُ ظُلۡمٗا وَلَا هَضۡمٗا

а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити.

Оят: 113

وَكَذَٰلِكَ أَنزَلۡنَٰهُ قُرۡءَانًا عَرَبِيّٗا وَصَرَّفۡنَا فِيهِ مِنَ ٱلۡوَعِيدِ لَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ أَوۡ يُحۡدِثُ لَهُمۡ ذِكۡرٗا

И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао.

Оят: 114

فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۗ وَلَا تَعۡجَلۡ بِٱلۡقُرۡءَانِ مِن قَبۡلِ أَن يُقۡضَىٰٓ إِلَيۡكَ وَحۡيُهُۥۖ وَقُل رَّبِّ زِدۡنِي عِلۡمٗا

Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“

Оят: 115

وَلَقَدۡ عَهِدۡنَآ إِلَىٰٓ ءَادَمَ مِن قَبۡلُ فَنَسِيَ وَلَمۡ نَجِدۡ لَهُۥ عَزۡمٗا

А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био.

Оят: 116

وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ

А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио.

Оят: 117

فَقُلۡنَا يَٰٓـَٔادَمُ إِنَّ هَٰذَا عَدُوّٞ لَّكَ وَلِزَوۡجِكَ فَلَا يُخۡرِجَنَّكُمَا مِنَ ٱلۡجَنَّةِ فَتَشۡقَىٰٓ

„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш.

Оят: 118

إِنَّ لَكَ أَلَّا تَجُوعَ فِيهَا وَلَا تَعۡرَىٰ

У Рају нећеш никад огладнити нити го бити,

Оят: 119

وَأَنَّكَ لَا تَظۡمَؤُاْ فِيهَا وَلَا تَضۡحَىٰ

нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“

Оят: 120

فَوَسۡوَسَ إِلَيۡهِ ٱلشَّيۡطَٰنُ قَالَ يَٰٓـَٔادَمُ هَلۡ أَدُلُّكَ عَلَىٰ شَجَرَةِ ٱلۡخُلۡدِ وَمُلۡكٖ لَّا يَبۡلَىٰ

Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“

Оят: 121

فَأَكَلَا مِنۡهَا فَبَدَتۡ لَهُمَا سَوۡءَٰتُهُمَا وَطَفِقَا يَخۡصِفَانِ عَلَيۡهِمَا مِن وَرَقِ ٱلۡجَنَّةِۚ وَعَصَىٰٓ ءَادَمُ رَبَّهُۥ فَغَوَىٰ

И њих двоје поједоше са дрвета и указаше им се њихова стидна места па почеше да стављају по њима рајско лишће. Адам није свога Господара послушао, па је скренуо.

Оят: 122

ثُمَّ ٱجۡتَبَٰهُ رَبُّهُۥ فَتَابَ عَلَيۡهِ وَهَدَىٰ

После га је његов Господар изабраником учинио, и опростио му је, и на Прави пут упутио.

Оят: 123

قَالَ ٱهۡبِطَا مِنۡهَا جَمِيعَۢاۖ بَعۡضُكُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوّٞۖ فَإِمَّا يَأۡتِيَنَّكُم مِّنِّي هُدٗى فَمَنِ ٱتَّبَعَ هُدَايَ فَلَا يَضِلُّ وَلَا يَشۡقَىٰ

„Напустите Рај сви“, рече Аллах, „једни другима ћете да будете непријатељи! Од Мене ће да вам долази Упута, и онај ко буде следио Моју Упуту неће да залута и неће да буде несрећан.

Оят: 124

وَمَنۡ أَعۡرَضَ عَن ذِكۡرِي فَإِنَّ لَهُۥ مَعِيشَةٗ ضَنكٗا وَنَحۡشُرُهُۥ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَعۡمَىٰ

А онај ко се окрене од Моје Опомене, тај ће да живи тешким животом и на Судњем дану ћемо да га проживимо слепим.“

Оят: 125

قَالَ رَبِّ لِمَ حَشَرۡتَنِيٓ أَعۡمَىٰ وَقَدۡ كُنتُ بَصِيرٗا

„Господару мој“, рећи ће, „зашто си ме слепог проживео кад сам имао вид?“

Оят: 126

قَالَ كَذَٰلِكَ أَتَتۡكَ ءَايَٰتُنَا فَنَسِيتَهَاۖ وَكَذَٰلِكَ ٱلۡيَوۡمَ تُنسَىٰ

„Ево зашто“, рећи ће Он. „Наше речи и докази су ти долазили, али си их занемаривао, па ћеш данас тако и ти да будеш занемарен.“

Оят: 127

وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي مَنۡ أَسۡرَفَ وَلَمۡ يُؤۡمِنۢ بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِۦۚ وَلَعَذَابُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَشَدُّ وَأَبۡقَىٰٓ

И тако ћемо Ми да казнимо све оне који су у греху претеривали, и у речи и доказе свога Господара нису веровали. А патња на Будућем свету биће, уистину, болнија и вечна.

Оят: 128

أَفَلَمۡ يَهۡدِ لَهُمۡ كَمۡ أَهۡلَكۡنَا قَبۡلَهُم مِّنَ ٱلۡقُرُونِ يَمۡشُونَ فِي مَسَٰكِنِهِمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّأُوْلِي ٱلنُّهَىٰ

Зар њима није познато колико смо уништили народа пре њих, оних по чијим селима и градовима се они крећу! То су, заиста, поуке за разумне људе.

Оят: 129

وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَكَانَ لِزَامٗا وَأَجَلٞ مُّسَمّٗى

И да није реч твог Господара још пре одређена, стигла би их заслужена казна.

Оят: 130

فَٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ قَبۡلَ طُلُوعِ ٱلشَّمۡسِ وَقَبۡلَ غُرُوبِهَاۖ وَمِنۡ ءَانَآيِٕ ٱلَّيۡلِ فَسَبِّحۡ وَأَطۡرَافَ ٱلنَّهَارِ لَعَلَّكَ تَرۡضَىٰ

Зато отрпи њихове увреде и обављај молитву, славећи Господара свог, пре изласка и пре заласка Сунца, и обављај је у ноћним сатима, и на крајевима дана – да би постигао задовољство.

Оят: 131

وَلَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجٗا مِّنۡهُمۡ زَهۡرَةَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا لِنَفۡتِنَهُمۡ فِيهِۚ وَرِزۡقُ رَبِّكَ خَيۡرٞ وَأَبۡقَىٰ

И никако не жуди за лепотама овог света које Ми као ужитак разним неверницима пружамо, да их тиме на кушњу ставимо, награда Господара твог је боља и вечна.

Оят: 132

وَأۡمُرۡ أَهۡلَكَ بِٱلصَّلَوٰةِ وَٱصۡطَبِرۡ عَلَيۡهَاۖ لَا نَسۡـَٔلُكَ رِزۡقٗاۖ نَّحۡنُ نَرۡزُقُكَۗ وَٱلۡعَٰقِبَةُ لِلتَّقۡوَىٰ

Нареди породици својој да молитву обављају и буди у томе стрпљив и устрајан! Ми не тражимо од тебе да сам себе опскрбљујеш, Ми ћемо те опскрбити! А само богобојазнима припада леп завршетак.

Оят: 133

وَقَالُواْ لَوۡلَا يَأۡتِينَا بِـَٔايَةٖ مِّن رَّبِّهِۦٓۚ أَوَلَمۡ تَأۡتِهِم بَيِّنَةُ مَا فِي ٱلصُّحُفِ ٱلۡأُولَىٰ

Незнанобошци говоре: “Зашто нам не донесе какво чудо од Господара свог?” А зар им не долази објашњење о оном што има у давнашњим објавама?

Оят: 134

وَلَوۡ أَنَّآ أَهۡلَكۡنَٰهُم بِعَذَابٖ مِّن قَبۡلِهِۦ لَقَالُواْ رَبَّنَا لَوۡلَآ أَرۡسَلۡتَ إِلَيۡنَا رَسُولٗا فَنَتَّبِعَ ءَايَٰتِكَ مِن قَبۡلِ أَن نَّذِلَّ وَنَخۡزَىٰ

А да смо их каквом казном уништили пре њега, сигурно би казали: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да следимо Твоју Објаву пре него што смо понижени и осрамоћени у Паклу.“

Оят: 135

قُلۡ كُلّٞ مُّتَرَبِّصٞ فَتَرَبَّصُواْۖ فَسَتَعۡلَمُونَ مَنۡ أَصۡحَٰبُ ٱلصِّرَٰطِ ٱلسَّوِيِّ وَمَنِ ٱهۡتَدَىٰ

Реци: „Сви ишчекујемо, па ишчекујте и ви, а сигурно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу.”