Маънолар таржимаси Сура Аъроф - Қуръон Карим маъноларининг сербча таржимаси - Руввадут таржама маркази таржимонлари - Бет рақами 164 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 105

حَقِيقٌ عَلَىٰٓ أَن لَّآ أَقُولَ عَلَى ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡحَقَّۚ قَدۡ جِئۡتُكُم بِبَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّكُمۡ فَأَرۡسِلۡ مَعِيَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

„Дужност ми је да о Аллаху само истину кажем. Донео сам вам јасан доказ од вашег Господара, зато пусти да иду са мном синови Израиљеви!“

Оят: 106

قَالَ إِن كُنتَ جِئۡتَ بِـَٔايَةٖ فَأۡتِ بِهَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„Ако си донео какав доказ“, рече, „покажи га, ако си од оних који истину говоре.“

Оят: 107

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

И он баци свој штап - кад он права змија;

Оят: 108

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

и извади своју руку, и она за присутне постаде бела.

Оят: 109

قَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

Оят: 110

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُمۡۖ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

Оят: 111

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَأَرۡسِلۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

„Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

Оят: 112

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَٰحِرٍ عَلِيمٖ

пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

Оят: 113

وَجَآءَ ٱلسَّحَرَةُ فِرۡعَوۡنَ قَالُوٓاْ إِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

Оят: 114

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ لَمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

„Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

Оят: 115

قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِمَّآ أَن تُلۡقِيَ وَإِمَّآ أَن نَّكُونَ نَحۡنُ ٱلۡمُلۡقِينَ

„О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

Оят: 116

قَالَ أَلۡقُواْۖ فَلَمَّآ أَلۡقَوۡاْ سَحَرُوٓاْ أَعۡيُنَ ٱلنَّاسِ وَٱسۡتَرۡهَبُوهُمۡ وَجَآءُو بِسِحۡرٍ عَظِيمٖ

“Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

Оят: 117

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَلۡقِ عَصَاكَۖ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обманом били извели.

Оят: 118

فَوَقَعَ ٱلۡحَقُّ وَبَطَلَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

Оят: 119

فَغُلِبُواْ هُنَالِكَ وَٱنقَلَبُواْ صَٰغِرِينَ

и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

Оят: 120

وَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

И чаробњаци падоше ничице.