《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
14
:
2
وَإِذَا لَقُواْ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوۡاْ إِلَىٰ شَيَٰطِينِهِمۡ قَالُوٓاْ إِنَّا مَعَكُمۡ إِنَّمَا نَحۡنُ مُسۡتَهۡزِءُونَ
Када сретну вернике говоре: "Верујемо у оно у шта и ви верујете." Али то говоре из страха од верника, међутим, када се врате својим главешинама, потврђују своју постојаност и послушност својим главешинама, говорећи им: "Ми смо са вама, на вашем путу, али се само вањски слажемо са верницима, изругујући им се и исмејавајући их.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• أن من طبع الله على قلوبهم بسبب عنادهم وتكذيبهم لا تنفع معهم الآيات وإن عظمت.
Коме Аллах запечати срце због ината и порицања истине, не користе му докази макар били велики и јаки.
• أن إمهال الله تعالى للظالمين المكذبين لم يكن عن غفلة أو عجز عنهم، بل ليزدادوا إثمًا، فتكون عقوبتهم أعظم.
Аллахово давање времена неправедницима који поричу истину није због немара или немоћи, већ да би они још више грехе чинили, па да им казна буде већа.
