含义的翻译 段 37 章 拜格勒 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。 - 《古兰经》合辑

段: 37

فَتَلَقَّىٰٓ ءَادَمُ مِن رَّبِّهِۦ كَلِمَٰتٖ فَتَابَ عَلَيۡهِۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Адам је прихватио речи које му је Аллах објавио, и којима га је надахнуо да Му се тим речима помоли, а оне су споменуте у ајету: "'Господару наш', рекоше они, 'сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо међу губитницима бити.'" (Поглавље Ел-Еа'раф, 23.) Аллах је прихватио његово покајање и опростио му, јер је Он, Узвишени, Онај Који стално прашта Својим робовима, и Који је милостив према њима.

这业中每段经文的优越:

• الواجب على المؤمن إذا خفيت عليه حكمة الله في بعض خلقه وأَمْرِهِ أن يسلِّم لله في خلقه وأَمْرِهِ.

Обавеза верника јесте да, када му буде скривена Аллахова мудрост у нечему што је створио или одредио, да се потпуно преда Аллаху и да верује у мудрост онога што је Он створио или одредио.

• رَفَعَ القرآن الكريم منزلة العلم، وجعله سببًا للتفضيل بين الخلق.

Племенити Кур'ан је уздигао степен знања и њиме је нека створења учинио бољим од других.

• الكِبْرُ هو رأس المعاصي، وأساس كل بلاء ينزل بالخلق، وهو أول معصية عُصِيَ الله بها.

Охолост је основа сваког греха и темељ сваке невоље која захвата створења. То је први грех који је учињен према Аллаху.