የይዘት ትርጉም ምዕራፍ ሱረቱ አስ ሷፋት - የሰርቢያኛ ቋንቋ ትርጉም - በሩዋድ የትርጉም ማዕከል - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

Редови

አንቀጽ: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Тако ми оних поређаних у редове,

አንቀጽ: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

и оних који гоне облаке

አንቀጽ: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

и оних који читају Опомену,

አንቀጽ: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

ваш Бог је, уистину, Један,

አንቀጽ: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

አንቀጽ: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Ми смо најближе небо звездама украсили,

አንቀጽ: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

и чувамо га од сваког пркосног ђавола

አንቀጽ: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

አንቀጽ: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

አንቀጽ: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

አንቀጽ: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

አንቀጽ: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

አንቀጽ: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

አንቀጽ: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

и кад виде доказ, они се подсмејавају

አንቀጽ: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

አንቀጽ: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

አንቀጽ: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

и наши давни преци?!“

አንቀጽ: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Реци: „Да, а бићете и понижени!“

አንቀጽ: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

አንቀጽ: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

አንቀጽ: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

አንቀጽ: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

አንቀጽ: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

አንቀጽ: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

አንቀጽ: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

አንቀጽ: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

አንቀጽ: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И приступиће пребацивајући једни другима.

አንቀጽ: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

አንቀጽ: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

አንቀጽ: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

አንቀጽ: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

አንቀጽ: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

አንቀጽ: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

አንቀጽ: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

አንቀጽ: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

አንቀጽ: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

አንቀጽ: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

አንቀጽ: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

አንቀጽ: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

አንቀጽ: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али не и Аллахове искрене слуге.

አንቀጽ: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

አንቀጽ: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

разно воће, и биће поштовани,

አንቀጽ: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

у рајским баштама наслада,

አንቀጽ: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

на диванима, једни према другим, седеће;

አንቀጽ: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

биће служени пићем – из извора који стално тече –

አንቀጽ: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

бистрим и пријатним онима који буду пили,

አንቀጽ: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

አንቀጽ: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

አንቀጽ: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

као да су оне јаја заштићена.

አንቀጽ: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И они ће један с другим разговарати.

አንቀጽ: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

አንቀጽ: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

који је говорио: 'Зар и ти верујеш

አንቀጽ: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

አንቀጽ: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

አንቀጽ: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

አንቀጽ: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

አንቀጽ: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

አንቀጽ: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

Јел ми више нећемо никад да умиремо?

አንቀጽ: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

አንቀጽ: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Ово је, заиста, велики успех!“

አንቀጽ: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овако нешто нека се вредни труде!

አንቀጽ: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

አንቀጽ: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Које смо неверницима као искушење одредили?

አንቀጽ: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

То је дрво које расте усред Пакла,

አንቀጽ: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

плод му је попут ђавољих глава.

አንቀጽ: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

አንቀጽ: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

затим ће то с кључалом водом измешати.

አንቀጽ: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

አንቀጽ: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они су своје очеве затекли у заблуди,

አንቀጽ: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

па су и они њиховим стопама наставили.

አንቀጽ: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

አንቀጽ: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

አንቀጽ: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

አንቀጽ: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

አንቀጽ: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

አንቀጽ: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

አንቀጽ: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

и само смо његове потомке оставили у животу,

አንቀጽ: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

አንቀጽ: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Мир и спас Ноју од свих светова!

አንቀጽ: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

አንቀጽ: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

አንቀጽ: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо затим потопили.

አንቀጽ: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Исте вере као и он био је и Аврам,

አንቀጽ: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

кад је своме Господару дошао искреног срца,

አንቀጽ: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

አንቀጽ: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

አንቀጽ: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И шта о Господару светова мислите?“

አንቀጽ: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И он баци поглед на звезде,

አንቀጽ: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

па рече: “Ја сам болестан!”

አንቀጽ: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

И они га оставише, окрећући се од њега.

አንቀጽ: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

አንቀጽ: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Шта вам је па не говорите?“

አንቀጽ: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И кришом им приђе ударајући их десном руком,

አንቀጽ: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

па му народ журећи дође.

አንቀጽ: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

አንቀጽ: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

አንቀጽ: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

አንቀጽ: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

አንቀጽ: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

አንቀጽ: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој Господару, даруј ми честит пород!“

አንቀጽ: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

አንቀጽ: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

አንቀጽ: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

አንቀጽ: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Ми га позвасмо: „О Авраме,

አንቀጽ: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

አንቀጽ: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

То је, заиста, било очигледно искушење!

አንቀጽ: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Великом жртвом га искуписмо,

አንቀጽ: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

አንቀጽ: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је у миру Аврам!

አንቀጽ: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

አንቀጽ: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

አንቀጽ: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

አንቀጽ: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

አንቀጽ: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

И Мојсију и Арону смо дали благодати,

አንቀጽ: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

አንቀጽ: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

и помогли им, па су они били победници,

አንቀጽ: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

и дали им јасну Књигу,

አንቀጽ: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

и обојицу на Прави пут упутили,

አንቀጽ: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

አንቀጽ: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека су у миру Мојсије и Арон!

አንቀጽ: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

አንቀጽ: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

አንቀጽ: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Илија је био посланик.

አንቀጽ: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

አንቀጽ: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

አንቀጽ: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

አንቀጽ: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

አንቀጽ: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Аллахове искрене слуге,

አንቀጽ: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

አንቀጽ: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је у миру Илија!

አንቀጽ: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

አንቀጽ: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник.

አንቀጽ: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лот је био посланик.

አንቀጽ: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

አንቀጽ: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице, она је била са онима који су настрадали,

አንቀጽ: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо уништили,

አንቀጽ: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

и ви поред њихових насеља пролазите и дању

አንቀጽ: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

и ноћу, па зашто се не уразумите?

አንቀጽ: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона је био посланик.

አንቀጽ: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

А кад побеже на једну лађу препуну.

አንቀጽ: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

አንቀጽ: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

አንቀጽ: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

አንቀጽ: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

አንቀጽ: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

አንቀጽ: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

አንቀጽ: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

አንቀጽ: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

አንቀጽ: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

አንቀጽ: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

አንቀጽ: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Они, сигурно, измишљајући говоре:

አንቀጽ: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

አንቀጽ: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

አንቀጽ: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?!

አንቀጽ: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зашто не размислите?

አንቀጽ: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

አንቀጽ: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

አንቀጽ: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

አንቀጽ: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

አንቀጽ: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

То не чине Аллахове искрене слуге.

አንቀጽ: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

አንቀጽ: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

не можете никога да одведете у заблуду,

አንቀጽ: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

አንቀጽ: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Свакоме од нас анђела је одређено место,

አንቀጽ: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

ми смо поређани у редове,

አንቀጽ: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

и само Њега славимо и величамо!

አንቀጽ: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А незнанобошци су говорили:

አንቀጽ: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

አንቀጽ: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

አንቀጽ: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

አንቀጽ: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

አንቀጽ: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Они ће да буду, заиста, потпомогнути

አንቀጽ: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

и Наша војска засигурно ће да победи!

አንቀጽ: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

አንቀጽ: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај их, и они ће да посматрају!

አንቀጽ: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они Нашу казну да пожурују?

አንቀጽ: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

አንቀጽ: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

አንቀጽ: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај, и они ће да посматрају!

አንቀጽ: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

አንቀጽ: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И мир нека је над посланицима,

አንቀጽ: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и хваљен нека је Аллах, Господар светова!