மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அஸ்ஸாபாத் - சேர்பிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவவாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Редови

வசனம்: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Тако ми оних поређаних у редове,

வசனம்: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

и оних који гоне облаке

வசனம்: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

и оних који читају Опомену,

வசனம்: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

ваш Бог је, уистину, Један,

வசனம்: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

வசனம்: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Ми смо најближе небо звездама украсили,

வசனம்: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

и чувамо га од сваког пркосног ђавола

வசனம்: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

வசனம்: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

வசனம்: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

வசனம்: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

வசனம்: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

வசனம்: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

வசனம்: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

и кад виде доказ, они се подсмејавају

வசனம்: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

வசனம்: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

வசனம்: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

и наши давни преци?!“

வசனம்: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Реци: „Да, а бићете и понижени!“

வசனம்: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

வசனம்: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

வசனம்: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

வசனம்: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

வசனம்: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

வசனம்: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

வசனம்: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

வசனம்: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

வசனம்: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И приступиће пребацивајући једни другима.

வசனம்: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

வசனம்: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

வசனம்: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

வசனம்: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

வசனம்: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

வசனம்: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

வசனம்: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

வசனம்: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

வசனம்: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

வசனம்: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

வசனம்: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

வசனம்: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

வசனம்: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али не и Аллахове искрене слуге.

வசனம்: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

வசனம்: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

разно воће, и биће поштовани,

வசனம்: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

у рајским баштама наслада,

வசனம்: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

на диванима, једни према другим, седеће;

வசனம்: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

биће служени пићем – из извора који стално тече –

வசனம்: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

бистрим и пријатним онима који буду пили,

வசனம்: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

வசனம்: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

வசனம்: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

као да су оне јаја заштићена.

வசனம்: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И они ће један с другим разговарати.

வசனம்: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

வசனம்: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

који је говорио: 'Зар и ти верујеш

வசனம்: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

வசனம்: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

வசனம்: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

வசனம்: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

வசனம்: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

வசனம்: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

Јел ми више нећемо никад да умиремо?

வசனம்: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

வசனம்: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Ово је, заиста, велики успех!“

வசனம்: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овако нешто нека се вредни труде!

வசனம்: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

வசனம்: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Које смо неверницима као искушење одредили?

வசனம்: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

То је дрво које расте усред Пакла,

வசனம்: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

плод му је попут ђавољих глава.

வசனம்: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

வசனம்: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

затим ће то с кључалом водом измешати.

வசனம்: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

வசனம்: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они су своје очеве затекли у заблуди,

வசனம்: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

па су и они њиховим стопама наставили.

வசனம்: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

வசனம்: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

வசனம்: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

வசனம்: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

வசனம்: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

வசனம்: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

வசனம்: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

и само смо његове потомке оставили у животу,

வசனம்: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

வசனம்: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Мир и спас Ноју од свих светова!

வசனம்: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

வசனம்: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

வசனம்: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо затим потопили.

வசனம்: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Исте вере као и он био је и Аврам,

வசனம்: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

кад је своме Господару дошао искреног срца,

வசனம்: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

வசனம்: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

வசனம்: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И шта о Господару светова мислите?“

வசனம்: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И он баци поглед на звезде,

வசனம்: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

па рече: “Ја сам болестан!”

வசனம்: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

И они га оставише, окрећући се од њега.

வசனம்: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

வசனம்: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Шта вам је па не говорите?“

வசனம்: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И кришом им приђе ударајући их десном руком,

வசனம்: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

па му народ журећи дође.

வசனம்: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

வசனம்: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

வசனம்: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

வசனம்: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

வசனம்: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

வசனம்: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој Господару, даруј ми честит пород!“

வசனம்: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

வசனம்: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

வசனம்: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

வசனம்: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Ми га позвасмо: „О Авраме,

வசனம்: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

வசனம்: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

То је, заиста, било очигледно искушење!

வசனம்: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Великом жртвом га искуписмо,

வசனம்: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

வசனம்: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је у миру Аврам!

வசனம்: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

வசனம்: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

வசனம்: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

வசனம்: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

வசனம்: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

И Мојсију и Арону смо дали благодати,

வசனம்: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

வசனம்: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

и помогли им, па су они били победници,

வசனம்: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

и дали им јасну Књигу,

வசனம்: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

и обојицу на Прави пут упутили,

வசனம்: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

வசனம்: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека су у миру Мојсије и Арон!

வசனம்: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

வசனம்: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

வசனம்: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Илија је био посланик.

வசனம்: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

வசனம்: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

வசனம்: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

வசனம்: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

வசனம்: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Аллахове искрене слуге,

வசனம்: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

வசனம்: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је у миру Илија!

வசனம்: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

வசனம்: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник.

வசனம்: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лот је био посланик.

வசனம்: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

வசனம்: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице, она је била са онима који су настрадали,

வசனம்: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо уништили,

வசனம்: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

и ви поред њихових насеља пролазите и дању

வசனம்: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

и ноћу, па зашто се не уразумите?

வசனம்: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона је био посланик.

வசனம்: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

А кад побеже на једну лађу препуну.

வசனம்: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

வசனம்: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

வசனம்: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

வசனம்: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

வசனம்: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

வசனம்: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

வசனம்: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

வசனம்: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

வசனம்: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

வசனம்: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

வசனம்: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Они, сигурно, измишљајући говоре:

வசனம்: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

வசனம்: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

வசனம்: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?!

வசனம்: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зашто не размислите?

வசனம்: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

வசனம்: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

வசனம்: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

வசனம்: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

வசனம்: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

То не чине Аллахове искрене слуге.

வசனம்: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

வசனம்: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

не можете никога да одведете у заблуду,

வசனம்: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

வசனம்: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Свакоме од нас анђела је одређено место,

வசனம்: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

ми смо поређани у редове,

வசனம்: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

и само Њега славимо и величамо!

வசனம்: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А незнанобошци су говорили:

வசனம்: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

வசனம்: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

வசனம்: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

வசனம்: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

வசனம்: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Они ће да буду, заиста, потпомогнути

வசனம்: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

и Наша војска засигурно ће да победи!

வசனம்: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

வசனம்: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај их, и они ће да посматрају!

வசனம்: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они Нашу казну да пожурују?

வசனம்: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

வசனம்: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

வசனம்: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај, и они ће да посматрају!

வசனம்: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

வசனம்: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И мир нека је над посланицима,

வசனம்: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и хваљен нека је Аллах, Господар светова!