மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா ஸாத் - சேர்பிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவவாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் (பணிகள் நடைபெற்று கொண்டிருக்கிறது) - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Саад

வசனம்: 1

صٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ذِي ٱلذِّكۡرِ

Сад.^[1] Тако Ми Кур’ана славног,

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

வசனம்: 2

بَلِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فِي عِزَّةٖ وَشِقَاقٖ

заиста су они који не верују инаџије и у расколу!

வசனம்: 3

كَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَبۡلِهِم مِّن قَرۡنٖ فَنَادَواْ وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٖ

Колико смо Ми уништили народа пре њих. И они су за помоћ вапили, али је било касно!

வசனம்: 4

وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ

Они се чуде што им је дошао један од њих да их упозорава, и говоре неверници: „Ово је чаробњак, лажов!

வசனம்: 5

أَجَعَلَ ٱلۡأٓلِهَةَ إِلَٰهٗا وَٰحِدًاۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٌ عُجَابٞ

Зар он да богове сведе на једног Бога?! То је, заиста, нешто веома чудно!“

வசனம்: 6

وَٱنطَلَقَ ٱلۡمَلَأُ مِنۡهُمۡ أَنِ ٱمۡشُواْ وَٱصۡبِرُواْ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٞ يُرَادُ

И они угледни међу њима наставише: „Идите и устрајте уз своја божанства! Уистину, овим се нешто велико жели!

வசனம்: 7

مَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِي ٱلۡمِلَّةِ ٱلۡأٓخِرَةِ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا ٱخۡتِلَٰقٌ

За ово нисмо чули у вери предака наших, ово није ништа друго до измишљотина;

வசனம்: 8

أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ

зашто баш њему, између нас, да буде послата Опомена?!“ Али, они сумњају у Моју Опомену зато што нису искусили Моју казну.

வசனம்: 9

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَحۡمَةِ رَبِّكَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡوَهَّابِ

Зар су код њих ризнице милости Господара твог, Силног и Дарежљивог?

வசனம்: 10

أَمۡ لَهُم مُّلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ فَلۡيَرۡتَقُواْ فِي ٱلۡأَسۡبَٰبِ

Или, они можда имају власт на небесима и на Земљи и над оним што је између њих?! - Нека се, онда, попну уз лестве ка небесима!

வசனம்: 11

جُندٞ مَّا هُنَالِكَ مَهۡزُومٞ مِّنَ ٱلۡأَحۡزَابِ

Они представљају незнатну уротничку војску која ће тамо бити поражена.

வசனம்: 12

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَفِرۡعَوۡنُ ذُو ٱلۡأَوۡتَادِ

И пре њих су народ Нојев, и Ад, и фараон, који је имао моћну војску, порицали,

வசனம்: 13

وَثَمُودُ وَقَوۡمُ لُوطٖ وَأَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِۚ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلۡأَحۡزَابُ

и Семуд, и Лотов народ, и становници Ејке – они су се против посланика уротили.

வசனம்: 14

إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ

Сви су они утеривали посланике у лаж и заслужили су казну.

வசனம்: 15

وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ مَّا لَهَا مِن فَوَاقٖ

А и ови не чекају до један звук рога који неће бити потребно поновити.

வசனம்: 16

وَقَالُواْ رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

И говоре: „Господару наш, пожури и казни нас, пре Дана у којем ће рачун да се полаже!“

வசனம்: 17

ٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَا دَاوُۥدَ ذَا ٱلۡأَيۡدِۖ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Ти издржи оно што они говоре и сети се Наше слуге Давида, чврстог у вери, који се увек Аллаху покајнички обраћао.

வசனம்: 18

إِنَّا سَخَّرۡنَا ٱلۡجِبَالَ مَعَهُۥ يُسَبِّحۡنَ بِٱلۡعَشِيِّ وَٱلۡإِشۡرَاقِ

Ми смо потчинили брда да заједно са њим увече и у зору славе и величају Аллаха.

வசனம்: 19

وَٱلطَّيۡرَ مَحۡشُورَةٗۖ كُلّٞ لَّهُۥٓ أَوَّابٞ

а и окупљене птице - сви су они са њим покорно понављали славу.

வசனம்: 20

وَشَدَدۡنَا مُلۡكَهُۥ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡحِكۡمَةَ وَفَصۡلَ ٱلۡخِطَابِ

И учврстили смо његово царство и дали му мудрост и способност да расуђује.

வசனம்: 21

۞ وَهَلۡ أَتَىٰكَ نَبَؤُاْ ٱلۡخَصۡمِ إِذۡ تَسَوَّرُواْ ٱلۡمِحۡرَابَ

А да ли је до тебе дошла вест о парничарима када су преко зида храма прешли,

வசனம்: 22

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَىٰ دَاوُۥدَ فَفَزِعَ مِنۡهُمۡۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ خَصۡمَانِ بَغَىٰ بَعۡضُنَا عَلَىٰ بَعۡضٖ فَٱحۡكُم بَيۡنَنَا بِٱلۡحَقِّ وَلَا تُشۡطِطۡ وَٱهۡدِنَآ إِلَىٰ سَوَآءِ ٱلصِّرَٰطِ

кад су код Давида ушли, па се он од њих уплашио. „Не бој се“, рекли су, „ми смо двојица парничара, један другом смо учинили неправду, па нам пресуди по правди; не буди пристрасан, и на најбоље нас решење упути.

வசனம்: 23

إِنَّ هَٰذَآ أَخِي لَهُۥ تِسۡعٞ وَتِسۡعُونَ نَعۡجَةٗ وَلِيَ نَعۡجَةٞ وَٰحِدَةٞ فَقَالَ أَكۡفِلۡنِيهَا وَعَزَّنِي فِي ٱلۡخِطَابِ

Овај мој пријатељ има деведесет и девет оваца, а ја само једну, и он ми рече: 'Дај ти њу мени!' - И у говору ме победи.“

வசனம்: 24

قَالَ لَقَدۡ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعۡجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِۦۖ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡخُلَطَآءِ لَيَبۡغِي بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٍ إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَقَلِيلٞ مَّا هُمۡۗ وَظَنَّ دَاوُۥدُ أَنَّمَا فَتَنَّٰهُ فَٱسۡتَغۡفَرَ رَبَّهُۥ وَخَرَّۤ رَاكِعٗاۤ وَأَنَابَ۩

„Учинио ти је неправду!“ Рече Давид, „тиме што је тражио да твоју овцу дода својим овцама; многи ортаци чине неправду једни другима, такви нису једино они који верују и раде добра дела; а таквих је мало.“ И Давид се увери да смо Ми баш њега ставили на искушење, па опрост замоли од свога Господара, и паде лицем на тло и покаја се.

வசனம்: 25

فَغَفَرۡنَا لَهُۥ ذَٰلِكَۖ وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

И Ми смо му то опростили, и он је, заиста, Нама близак и чека га дивно пребивалиште.

வசனம்: 26

يَٰدَاوُۥدُ إِنَّا جَعَلۡنَٰكَ خَلِيفَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱحۡكُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ ٱلۡهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ لَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا نَسُواْ يَوۡمَ ٱلۡحِسَابِ

О Давиде, Ми смо те учинили намесником на Земљи, зато суди људима по правди и не поводи се за страшћу да те не одведе са Аллаховог пута; оне који скрећу са Аллаховог пута чека тешка патња зато што су заборављали Дан обрачуна.

வசனம்: 27

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَآءَ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا بَٰطِلٗاۚ ذَٰلِكَ ظَنُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنَ ٱلنَّارِ

Ми нисмо узалуд створили небо и Земљу и оно што је између њих; тако мисле неверници, па тешко се неверницима због Ватре!

வசனம்: 28

أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ كَٱلۡمُفۡسِدِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلۡمُتَّقِينَ كَٱلۡفُجَّارِ

Зар ћемо да поступимо са онима који верују и раде добра дела као са онима који праве неред на Земљи, и зар ћемо да поступимо са онима који се клоне греха исто као и са грешницима?!

வசனம்: 29

كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ إِلَيۡكَ مُبَٰرَكٞ لِّيَدَّبَّرُوٓاْ ءَايَٰتِهِۦ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ

Књига коју ти објављујемо је благословљена, да би они о њеним речима размислили и да би они који су обдарени разумом примили поуку.

வசனம்: 30

وَوَهَبۡنَا لِدَاوُۥدَ سُلَيۡمَٰنَۚ نِعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Ми смо Давиду поклонили Соломона; диван је он био слуга, стално се кајао!

வசனம்: 31

إِذۡ عُرِضَ عَلَيۡهِ بِٱلۡعَشِيِّ ٱلصَّٰفِنَٰتُ ٱلۡجِيَادُ

Кад су једне вечери пред њим били изведени чистокрвни коњи који су на три ноге стајали,

வசனம்: 32

فَقَالَ إِنِّيٓ أَحۡبَبۡتُ حُبَّ ٱلۡخَيۡرِ عَن ذِكۡرِ رَبِّي حَتَّىٰ تَوَارَتۡ بِٱلۡحِجَابِ

он рече: „Уместо да величам свога Господара, ја исказујем љубав према иметку!“ И они се изгубише из вида.

வசனம்: 33

رُدُّوهَا عَلَيَّۖ فَطَفِقَ مَسۡحَۢا بِٱلسُّوقِ وَٱلۡأَعۡنَاقِ

“Вратите ми их!” И он их поче ударати сабљом по ногама и вратовима.

வசனம்: 34

وَلَقَدۡ فَتَنَّا سُلَيۡمَٰنَ وَأَلۡقَيۡنَا عَلَىٰ كُرۡسِيِّهِۦ جَسَدٗا ثُمَّ أَنَابَ

Ми смо Соломона искушали и на његов престо другу особу оставили, а затим се покајао.

வசனம்: 35

قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَهَبۡ لِي مُلۡكٗا لَّا يَنۢبَغِي لِأَحَدٖ مِّنۢ بَعۡدِيٓۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡوَهَّابُ

"Мој Господару" - рекао је - "опрости ми и даруј ми власт какву нико осим мене неће да има! Ти уистину богато дарујеш!”

வசனம்: 36

فَسَخَّرۡنَا لَهُ ٱلرِّيحَ تَجۡرِي بِأَمۡرِهِۦ رُخَآءً حَيۡثُ أَصَابَ

И Ми смо му подредили ветар, који је према његовој заповеди благо дувао онамо куда је он хтео,

வசனம்: 37

وَٱلشَّيَٰطِينَ كُلَّ بَنَّآءٖ وَغَوَّاصٖ

и ђаволе, све градитељи и рониоци,

வசனம்: 38

وَءَاخَرِينَ مُقَرَّنِينَ فِي ٱلۡأَصۡفَادِ

и други повезани у окове.

வசனம்: 39

هَٰذَا عَطَآؤُنَا فَٱمۡنُنۡ أَوۡ أَمۡسِكۡ بِغَيۡرِ حِسَابٖ

Ово је Наш дар, па ти даруј или ускрати, нећеш због тога да одговараш!

வசனம்: 40

وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Он је, заиста, Нама близак и чека га предивно пребивалиште.

வசனம்: 41

وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَآ أَيُّوبَ إِذۡ نَادَىٰ رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَسَّنِيَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بِنُصۡبٖ وَعَذَابٍ

И сети се Наше слуге Јова, када је завапио своме Господару: „Сотона ме на зло навраћа и мисли лажне ми улива!”

வசனம்: 42

ٱرۡكُضۡ بِرِجۡلِكَۖ هَٰذَا مُغۡتَسَلُۢ بَارِدٞ وَشَرَابٞ

Удари ногом о земљу ето хладна вода за купање и пиће!

வசனம்: 43

وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ أَهۡلَهُۥ وَمِثۡلَهُم مَّعَهُمۡ رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَذِكۡرَىٰ لِأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ

И Ми смо му, из Наше милости, даровали породицу и још толико уз њих, да буде поука за оне који имају памети.

வசனம்: 44

وَخُذۡ بِيَدِكَ ضِغۡثٗا فَٱضۡرِب بِّهِۦ وَلَا تَحۡنَثۡۗ إِنَّا وَجَدۡنَٰهُ صَابِرٗاۚ نِّعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٞ

„И узми својом руком сноп и њиме удари, само заклетву не прекрши.“ Ми смо, заиста, увидели да је он стрпљив; диван је он слуга био и много се кајао!

வசனம்: 45

وَٱذۡكُرۡ عِبَٰدَنَآ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ أُوْلِي ٱلۡأَيۡدِي وَٱلۡأَبۡصَٰرِ

И сети се наших слуга: Аврама и Исака и Јакова, сви у вери чврсти и постојани.

வசனம்: 46

إِنَّآ أَخۡلَصۡنَٰهُم بِخَالِصَةٖ ذِكۡرَى ٱلدَّارِ

Ми их посебно обдарисмо једном врлином: да им је увек био на уму Будући свет;

வசனம்: 47

وَإِنَّهُمۡ عِندَنَا لَمِنَ ٱلۡمُصۡطَفَيۡنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

и они су, заиста, код Нас од оних одабраних добрих људи.

வசனம்: 48

وَٱذۡكُرۡ إِسۡمَٰعِيلَ وَٱلۡيَسَعَ وَذَا ٱلۡكِفۡلِۖ وَكُلّٞ مِّنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

И сети се Јишмаела и Јелисеја и Илије и Језекиља, сви су они били честити.

வசனம்: 49

هَٰذَا ذِكۡرٞۚ وَإِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ لَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Ово је леп спомен! А богобојазне чека дивно пребивалиште,

வசனம்: 50

جَنَّٰتِ عَدۡنٖ مُّفَتَّحَةٗ لَّهُمُ ٱلۡأَبۡوَٰبُ

вртови Една, чије ће капије да буду отворене за њих,

வசனம்: 51

مُتَّكِـِٔينَ فِيهَا يَدۡعُونَ فِيهَا بِفَٰكِهَةٖ كَثِيرَةٖ وَشَرَابٖ

у којима ће се одмарати и разноврсно воће и пиће тражити.

வசனம்: 52

۞ وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ أَتۡرَابٌ

Поред њих биће рајске лепотице, истих година, које ће пред собом да гледају.

வசனம்: 53

هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِيَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

То је оно што вам се обећава за Дан у коме ће се рачун полагати,

வசனம்: 54

إِنَّ هَٰذَا لَرِزۡقُنَا مَا لَهُۥ مِن نَّفَادٍ

то ће, заиста, да буде Наша благодат, која никада неће да престане!

வசனம்: 55

هَٰذَاۚ وَإِنَّ لِلطَّٰغِينَ لَشَرَّ مَـَٔابٖ

Ето тако! А оне који буду зло чинили чека најгоре пребивалиште:

வசனம்: 56

جَهَنَّمَ يَصۡلَوۡنَهَا فَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ

Пакао, у којем ће да горе; а грозног ли одмаралишта!

வசனம்: 57

هَٰذَا فَلۡيَذُوقُوهُ حَمِيمٞ وَغَسَّاقٞ

Ето толико! Па ће кушати воду кључалу и капљевину смрдљиву,

வசனம்: 58

وَءَاخَرُ مِن شَكۡلِهِۦٓ أَزۡوَٰجٌ

и друге муке сличне овима, многоструке.

வசனம்: 59

هَٰذَا فَوۡجٞ مُّقۡتَحِمٞ مَّعَكُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِهِمۡۚ إِنَّهُمۡ صَالُواْ ٱلنَّارِ

Ова гомила заједно са вама, гурајући се, ће да уђе у Пакао! "Не било им пространо! У Ватри ће они, заиста, да горе!"

வசனம்: 60

قَالُواْ بَلۡ أَنتُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِكُمۡۖ أَنتُمۡ قَدَّمۡتُمُوهُ لَنَاۖ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرَارُ

„Вама не било пространо!“ Рећи ће они, „ви сте нам ово припремили, а грозног ли боравишта!“

வசனம்: 61

قَالُواْ رَبَّنَا مَن قَدَّمَ لَنَا هَٰذَا فَزِدۡهُ عَذَابٗا ضِعۡفٗا فِي ٱلنَّارِ

„Господару наш“, рећи ће, „удвостручи патњу у Ватри онима који су нам ово приредили!“

வசனம்: 62

وَقَالُواْ مَا لَنَا لَا نَرَىٰ رِجَالٗا كُنَّا نَعُدُّهُم مِّنَ ٱلۡأَشۡرَارِ

И говориће: „Зашто не видимо људе које смо злим сматрали.

வசனம்: 63

أَتَّخَذۡنَٰهُمۡ سِخۡرِيًّا أَمۡ زَاغَتۡ عَنۡهُمُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ

и које смо исмејавали? Да нам се нису изгубили из вида?“

வசனம்: 64

إِنَّ ذَٰلِكَ لَحَقّٞ تَخَاصُمُ أَهۡلِ ٱلنَّارِ

Истина је, сигурно, да ће становници Пакла међу собом да се расправљају.

வசனம்: 65

قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ مُنذِرٞۖ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ

Реци: „Ја сам само опомињач; нема бога осим Аллаха, Јединога и Моћног.

வசனம்: 66

رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡغَفَّٰرُ

Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Силнога и Опростиоца греха.

வசனம்: 67

قُلۡ هُوَ نَبَؤٌاْ عَظِيمٌ

Реци: „Ово је велика вест,

வசனம்: 68

أَنتُمۡ عَنۡهُ مُعۡرِضُونَ

а ви од ње окрећете главе.

வசனம்: 69

مَا كَانَ لِيَ مِنۡ عِلۡمِۭ بِٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰٓ إِذۡ يَخۡتَصِمُونَ

Ја нисам ништа знао о узвишеном скупу када су се препирали -

வசனம்: 70

إِن يُوحَىٰٓ إِلَيَّ إِلَّآ أَنَّمَآ أَنَا۠ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

мени се објављује да сам послат да јасно опомињем.“

வசனம்: 71

إِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن طِينٖ

Када је анђелима твој Господар рекао: „Створићу човека од глине,

வசனம்: 72

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

па кад му употпуним облик и у њега удахнем живот, ви му се поклоните!”

வசனம்: 73

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Анђели су се, сви до последњег, заједно поклонили,

வசனம்: 74

إِلَّآ إِبۡلِيسَ ٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

осим Сотоне - он се узохолио и постао неверник.

வசனம்: 75

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسۡجُدَ لِمَا خَلَقۡتُ بِيَدَيَّۖ أَسۡتَكۡبَرۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡعَالِينَ

„О Сотона!“ Рече Аллах, „шта те навело да се не поклониш ономе кога сам Ја Својим двема рукама створио? Јеси ли се узохолио или мислиш да си узвишен?“

வசனம்: 76

قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ

„Бољи сам од њега“, рече он, „мене си створио од ватре, а њега од глине.“

வசனம்: 77

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

„Излази онда из Раја!“ Рече Аллах, „проклет да си!

வசனம்: 78

وَإِنَّ عَلَيۡكَ لَعۡنَتِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

Моје ће проклетство да те прати до Судњег дана!“

வசனம்: 79

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

„Господару мој!“, рече он, „дај ми времена до дана када ће они да буду оживљени!“

வசனம்: 80

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

„Даје ти се времена“, рече Аллах,

வசனம்: 81

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

до дана већ одређеног.“

வசனம்: 82

قَالَ فَبِعِزَّتِكَ لَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Тако ми Твога достојанства“, рече Сотона, „сигурно ћу све да их наведем на странпутицу,

வசனம்: 83

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим међу њима Твоје искрене слуге!“

வசனம்: 84

قَالَ فَٱلۡحَقُّ وَٱلۡحَقَّ أَقُولُ

„Ово је истина а истину говорим“, рече Аллах,

வசனம்: 85

لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكَ وَمِمَّن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, да напуним Пакао!“

வசனம்: 86

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُتَكَلِّفِينَ

Реци: „Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја не додајем преко оног чиме ме је Аллах обавезао,

வசனம்: 87

إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

Кур'ан је, заиста, целом свету опомена!

வசனம்: 88

وَلَتَعۡلَمُنَّ نَبَأَهُۥ بَعۡدَ حِينِۭ

И ви ћете ускоро сазнати његову поруку!”