શબ્દોનું ભાષાંતર સૂરહ સૉદ - સરબિયન ભાષાતર - રવાદ ભાષાતર સેન્ટર - કુરઆન કરીમનો એન્સાઈક્લોપીડિયા

Саад

આયત: 1

صٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ذِي ٱلذِّكۡرِ

Сад.^[1] Тако Ми Кур’ана славног,

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

આયત: 2

بَلِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فِي عِزَّةٖ وَشِقَاقٖ

заиста су они који не верују инаџије и у расколу!

આયત: 3

كَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَبۡلِهِم مِّن قَرۡنٖ فَنَادَواْ وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٖ

Колико смо Ми уништили народа пре њих. И они су за помоћ вапили, али је било касно!

આયત: 4

وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ

Они се чуде што им је дошао један од њих да их упозорава, и говоре неверници: „Ово је чаробњак, лажов!

આયત: 5

أَجَعَلَ ٱلۡأٓلِهَةَ إِلَٰهٗا وَٰحِدًاۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٌ عُجَابٞ

Зар он да богове сведе на једног Бога?! То је, заиста, нешто веома чудно!“

આયત: 6

وَٱنطَلَقَ ٱلۡمَلَأُ مِنۡهُمۡ أَنِ ٱمۡشُواْ وَٱصۡبِرُواْ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٞ يُرَادُ

И они угледни међу њима наставише: „Идите и устрајте уз своја божанства! Уистину, овим се нешто велико жели!

આયત: 7

مَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِي ٱلۡمِلَّةِ ٱلۡأٓخِرَةِ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا ٱخۡتِلَٰقٌ

За ово нисмо чули у вери предака наших, ово није ништа друго до измишљотина;

આયત: 8

أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ

зашто баш њему, између нас, да буде послата Опомена?!“ Али, они сумњају у Моју Опомену зато што нису искусили Моју казну.

આયત: 9

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَحۡمَةِ رَبِّكَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡوَهَّابِ

Зар су код њих ризнице милости Господара твог, Силног и Дарежљивог?

આયત: 10

أَمۡ لَهُم مُّلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ فَلۡيَرۡتَقُواْ فِي ٱلۡأَسۡبَٰبِ

Или, они можда имају власт на небесима и на Земљи и над оним што је између њих?! - Нека се, онда, попну уз лестве ка небесима!

આયત: 11

جُندٞ مَّا هُنَالِكَ مَهۡزُومٞ مِّنَ ٱلۡأَحۡزَابِ

Они представљају незнатну уротничку војску која ће тамо бити поражена.

આયત: 12

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَفِرۡعَوۡنُ ذُو ٱلۡأَوۡتَادِ

И пре њих су народ Нојев, и Ад, и фараон, који је имао моћну војску, порицали,

આયત: 13

وَثَمُودُ وَقَوۡمُ لُوطٖ وَأَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِۚ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلۡأَحۡزَابُ

и Семуд, и Лотов народ, и становници Ејке – они су се против посланика уротили.

આયત: 14

إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ

Сви су они утеривали посланике у лаж и заслужили су казну.

આયત: 15

وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ مَّا لَهَا مِن فَوَاقٖ

А и ови не чекају до један звук рога који неће бити потребно поновити.

આયત: 16

وَقَالُواْ رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

И говоре: „Господару наш, пожури и казни нас, пре Дана у којем ће рачун да се полаже!“

આયત: 17

ٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَا دَاوُۥدَ ذَا ٱلۡأَيۡدِۖ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Ти издржи оно што они говоре и сети се Наше слуге Давида, чврстог у вери, који се увек Аллаху покајнички обраћао.

આયત: 18

إِنَّا سَخَّرۡنَا ٱلۡجِبَالَ مَعَهُۥ يُسَبِّحۡنَ بِٱلۡعَشِيِّ وَٱلۡإِشۡرَاقِ

Ми смо потчинили брда да заједно са њим увече и у зору славе и величају Аллаха.

આયત: 19

وَٱلطَّيۡرَ مَحۡشُورَةٗۖ كُلّٞ لَّهُۥٓ أَوَّابٞ

а и окупљене птице - сви су они са њим покорно понављали славу.

આયત: 20

وَشَدَدۡنَا مُلۡكَهُۥ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡحِكۡمَةَ وَفَصۡلَ ٱلۡخِطَابِ

И учврстили смо његово царство и дали му мудрост и способност да расуђује.

આયત: 21

۞ وَهَلۡ أَتَىٰكَ نَبَؤُاْ ٱلۡخَصۡمِ إِذۡ تَسَوَّرُواْ ٱلۡمِحۡرَابَ

А да ли је до тебе дошла вест о парничарима када су преко зида храма прешли,

આયત: 22

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَىٰ دَاوُۥدَ فَفَزِعَ مِنۡهُمۡۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ خَصۡمَانِ بَغَىٰ بَعۡضُنَا عَلَىٰ بَعۡضٖ فَٱحۡكُم بَيۡنَنَا بِٱلۡحَقِّ وَلَا تُشۡطِطۡ وَٱهۡدِنَآ إِلَىٰ سَوَآءِ ٱلصِّرَٰطِ

кад су код Давида ушли, па се он од њих уплашио. „Не бој се“, рекли су, „ми смо двојица парничара, један другом смо учинили неправду, па нам пресуди по правди; не буди пристрасан, и на најбоље нас решење упути.

આયત: 23

إِنَّ هَٰذَآ أَخِي لَهُۥ تِسۡعٞ وَتِسۡعُونَ نَعۡجَةٗ وَلِيَ نَعۡجَةٞ وَٰحِدَةٞ فَقَالَ أَكۡفِلۡنِيهَا وَعَزَّنِي فِي ٱلۡخِطَابِ

Овај мој пријатељ има деведесет и девет оваца, а ја само једну, и он ми рече: 'Дај ти њу мени!' - И у говору ме победи.“

આયત: 24

قَالَ لَقَدۡ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعۡجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِۦۖ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡخُلَطَآءِ لَيَبۡغِي بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٍ إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَقَلِيلٞ مَّا هُمۡۗ وَظَنَّ دَاوُۥدُ أَنَّمَا فَتَنَّٰهُ فَٱسۡتَغۡفَرَ رَبَّهُۥ وَخَرَّۤ رَاكِعٗاۤ وَأَنَابَ۩

„Учинио ти је неправду!“ Рече Давид, „тиме што је тражио да твоју овцу дода својим овцама; многи ортаци чине неправду једни другима, такви нису једино они који верују и раде добра дела; а таквих је мало.“ И Давид се увери да смо Ми баш њега ставили на искушење, па опрост замоли од свога Господара, и паде лицем на тло и покаја се.

આયત: 25

فَغَفَرۡنَا لَهُۥ ذَٰلِكَۖ وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

И Ми смо му то опростили, и он је, заиста, Нама близак и чека га дивно пребивалиште.

આયત: 26

يَٰدَاوُۥدُ إِنَّا جَعَلۡنَٰكَ خَلِيفَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱحۡكُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ ٱلۡهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ لَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا نَسُواْ يَوۡمَ ٱلۡحِسَابِ

О Давиде, Ми смо те учинили намесником на Земљи, зато суди људима по правди и не поводи се за страшћу да те не одведе са Аллаховог пута; оне који скрећу са Аллаховог пута чека тешка патња зато што су заборављали Дан обрачуна.

આયત: 27

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَآءَ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا بَٰطِلٗاۚ ذَٰلِكَ ظَنُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنَ ٱلنَّارِ

Ми нисмо узалуд створили небо и Земљу и оно што је између њих; тако мисле неверници, па тешко се неверницима због Ватре!

આયત: 28

أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ كَٱلۡمُفۡسِدِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلۡمُتَّقِينَ كَٱلۡفُجَّارِ

Зар ћемо да поступимо са онима који верују и раде добра дела као са онима који праве неред на Земљи, и зар ћемо да поступимо са онима који се клоне греха исто као и са грешницима?!

આયત: 29

كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ إِلَيۡكَ مُبَٰرَكٞ لِّيَدَّبَّرُوٓاْ ءَايَٰتِهِۦ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ

Књига коју ти објављујемо је благословљена, да би они о њеним речима размислили и да би они који су обдарени разумом примили поуку.

આયત: 30

وَوَهَبۡنَا لِدَاوُۥدَ سُلَيۡمَٰنَۚ نِعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Ми смо Давиду поклонили Соломона; диван је он био слуга, стално се кајао!

આયત: 31

إِذۡ عُرِضَ عَلَيۡهِ بِٱلۡعَشِيِّ ٱلصَّٰفِنَٰتُ ٱلۡجِيَادُ

Кад су једне вечери пред њим били изведени чистокрвни коњи који су на три ноге стајали,

આયત: 32

فَقَالَ إِنِّيٓ أَحۡبَبۡتُ حُبَّ ٱلۡخَيۡرِ عَن ذِكۡرِ رَبِّي حَتَّىٰ تَوَارَتۡ بِٱلۡحِجَابِ

он рече: „Уместо да величам свога Господара, ја исказујем љубав према иметку!“ И они се изгубише из вида.

આયત: 33

رُدُّوهَا عَلَيَّۖ فَطَفِقَ مَسۡحَۢا بِٱلسُّوقِ وَٱلۡأَعۡنَاقِ

“Вратите ми их!” И он их поче ударати сабљом по ногама и вратовима.

આયત: 34

وَلَقَدۡ فَتَنَّا سُلَيۡمَٰنَ وَأَلۡقَيۡنَا عَلَىٰ كُرۡسِيِّهِۦ جَسَدٗا ثُمَّ أَنَابَ

Ми смо Соломона искушали и на његов престо другу особу оставили, а затим се покајао.

આયત: 35

قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَهَبۡ لِي مُلۡكٗا لَّا يَنۢبَغِي لِأَحَدٖ مِّنۢ بَعۡدِيٓۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡوَهَّابُ

"Мој Господару" - рекао је - "опрости ми и даруј ми власт какву нико осим мене неће да има! Ти уистину богато дарујеш!”

આયત: 36

فَسَخَّرۡنَا لَهُ ٱلرِّيحَ تَجۡرِي بِأَمۡرِهِۦ رُخَآءً حَيۡثُ أَصَابَ

И Ми смо му подредили ветар, који је према његовој заповеди благо дувао онамо куда је он хтео,

આયત: 37

وَٱلشَّيَٰطِينَ كُلَّ بَنَّآءٖ وَغَوَّاصٖ

и ђаволе, све градитељи и рониоци,

આયત: 38

وَءَاخَرِينَ مُقَرَّنِينَ فِي ٱلۡأَصۡفَادِ

и други повезани у окове.

આયત: 39

هَٰذَا عَطَآؤُنَا فَٱمۡنُنۡ أَوۡ أَمۡسِكۡ بِغَيۡرِ حِسَابٖ

Ово је Наш дар, па ти даруј или ускрати, нећеш због тога да одговараш!

આયત: 40

وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Он је, заиста, Нама близак и чека га предивно пребивалиште.

આયત: 41

وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَآ أَيُّوبَ إِذۡ نَادَىٰ رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَسَّنِيَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بِنُصۡبٖ وَعَذَابٍ

И сети се Наше слуге Јова, када је завапио своме Господару: „Сотона ме на зло навраћа и мисли лажне ми улива!”

આયત: 42

ٱرۡكُضۡ بِرِجۡلِكَۖ هَٰذَا مُغۡتَسَلُۢ بَارِدٞ وَشَرَابٞ

Удари ногом о земљу ето хладна вода за купање и пиће!

આયત: 43

وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ أَهۡلَهُۥ وَمِثۡلَهُم مَّعَهُمۡ رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَذِكۡرَىٰ لِأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ

И Ми смо му, из Наше милости, даровали породицу и још толико уз њих, да буде поука за оне који имају памети.

આયત: 44

وَخُذۡ بِيَدِكَ ضِغۡثٗا فَٱضۡرِب بِّهِۦ وَلَا تَحۡنَثۡۗ إِنَّا وَجَدۡنَٰهُ صَابِرٗاۚ نِّعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٞ

„И узми својом руком сноп и њиме удари, само заклетву не прекрши.“ Ми смо, заиста, увидели да је он стрпљив; диван је он слуга био и много се кајао!

આયત: 45

وَٱذۡكُرۡ عِبَٰدَنَآ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ أُوْلِي ٱلۡأَيۡدِي وَٱلۡأَبۡصَٰرِ

И сети се наших слуга: Аврама и Исака и Јакова, сви у вери чврсти и постојани.

આયત: 46

إِنَّآ أَخۡلَصۡنَٰهُم بِخَالِصَةٖ ذِكۡرَى ٱلدَّارِ

Ми их посебно обдарисмо једном врлином: да им је увек био на уму Будући свет;

આયત: 47

وَإِنَّهُمۡ عِندَنَا لَمِنَ ٱلۡمُصۡطَفَيۡنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

и они су, заиста, код Нас од оних одабраних добрих људи.

આયત: 48

وَٱذۡكُرۡ إِسۡمَٰعِيلَ وَٱلۡيَسَعَ وَذَا ٱلۡكِفۡلِۖ وَكُلّٞ مِّنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

И сети се Јишмаела и Јелисеја и Илије и Језекиља, сви су они били честити.

આયત: 49

هَٰذَا ذِكۡرٞۚ وَإِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ لَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Ово је леп спомен! А богобојазне чека дивно пребивалиште,

આયત: 50

جَنَّٰتِ عَدۡنٖ مُّفَتَّحَةٗ لَّهُمُ ٱلۡأَبۡوَٰبُ

вртови Една, чије ће капије да буду отворене за њих,

આયત: 51

مُتَّكِـِٔينَ فِيهَا يَدۡعُونَ فِيهَا بِفَٰكِهَةٖ كَثِيرَةٖ وَشَرَابٖ

у којима ће се одмарати и разноврсно воће и пиће тражити.

આયત: 52

۞ وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ أَتۡرَابٌ

Поред њих биће рајске лепотице, истих година, које ће пред собом да гледају.

આયત: 53

هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِيَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

То је оно што вам се обећава за Дан у коме ће се рачун полагати,

આયત: 54

إِنَّ هَٰذَا لَرِزۡقُنَا مَا لَهُۥ مِن نَّفَادٍ

то ће, заиста, да буде Наша благодат, која никада неће да престане!

આયત: 55

هَٰذَاۚ وَإِنَّ لِلطَّٰغِينَ لَشَرَّ مَـَٔابٖ

Ето тако! А оне који буду зло чинили чека најгоре пребивалиште:

આયત: 56

جَهَنَّمَ يَصۡلَوۡنَهَا فَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ

Пакао, у којем ће да горе; а грозног ли одмаралишта!

આયત: 57

هَٰذَا فَلۡيَذُوقُوهُ حَمِيمٞ وَغَسَّاقٞ

Ето толико! Па ће кушати воду кључалу и капљевину смрдљиву,

આયત: 58

وَءَاخَرُ مِن شَكۡلِهِۦٓ أَزۡوَٰجٌ

и друге муке сличне овима, многоструке.

આયત: 59

هَٰذَا فَوۡجٞ مُّقۡتَحِمٞ مَّعَكُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِهِمۡۚ إِنَّهُمۡ صَالُواْ ٱلنَّارِ

Ова гомила заједно са вама, гурајући се, ће да уђе у Пакао! "Не било им пространо! У Ватри ће они, заиста, да горе!"

આયત: 60

قَالُواْ بَلۡ أَنتُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِكُمۡۖ أَنتُمۡ قَدَّمۡتُمُوهُ لَنَاۖ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرَارُ

„Вама не било пространо!“ Рећи ће они, „ви сте нам ово припремили, а грозног ли боравишта!“

આયત: 61

قَالُواْ رَبَّنَا مَن قَدَّمَ لَنَا هَٰذَا فَزِدۡهُ عَذَابٗا ضِعۡفٗا فِي ٱلنَّارِ

„Господару наш“, рећи ће, „удвостручи патњу у Ватри онима који су нам ово приредили!“

આયત: 62

وَقَالُواْ مَا لَنَا لَا نَرَىٰ رِجَالٗا كُنَّا نَعُدُّهُم مِّنَ ٱلۡأَشۡرَارِ

И говориће: „Зашто не видимо људе које смо злим сматрали.

આયત: 63

أَتَّخَذۡنَٰهُمۡ سِخۡرِيًّا أَمۡ زَاغَتۡ عَنۡهُمُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ

и које смо исмејавали? Да нам се нису изгубили из вида?“

આયત: 64

إِنَّ ذَٰلِكَ لَحَقّٞ تَخَاصُمُ أَهۡلِ ٱلنَّارِ

Истина је, сигурно, да ће становници Пакла међу собом да се расправљају.

આયત: 65

قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ مُنذِرٞۖ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ

Реци: „Ја сам само опомињач; нема бога осим Аллаха, Јединога и Моћног.

આયત: 66

رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡغَفَّٰرُ

Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Силнога и Опростиоца греха.

આયત: 67

قُلۡ هُوَ نَبَؤٌاْ عَظِيمٌ

Реци: „Ово је велика вест,

આયત: 68

أَنتُمۡ عَنۡهُ مُعۡرِضُونَ

а ви од ње окрећете главе.

આયત: 69

مَا كَانَ لِيَ مِنۡ عِلۡمِۭ بِٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰٓ إِذۡ يَخۡتَصِمُونَ

Ја нисам ништа знао о узвишеном скупу када су се препирали -

આયત: 70

إِن يُوحَىٰٓ إِلَيَّ إِلَّآ أَنَّمَآ أَنَا۠ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

мени се објављује да сам послат да јасно опомињем.“

આયત: 71

إِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن طِينٖ

Када је анђелима твој Господар рекао: „Створићу човека од глине,

આયત: 72

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

па кад му употпуним облик и у њега удахнем живот, ви му се поклоните!”

આયત: 73

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Анђели су се, сви до последњег, заједно поклонили,

આયત: 74

إِلَّآ إِبۡلِيسَ ٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

осим Сотоне - он се узохолио и постао неверник.

આયત: 75

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسۡجُدَ لِمَا خَلَقۡتُ بِيَدَيَّۖ أَسۡتَكۡبَرۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡعَالِينَ

„О Сотона!“ Рече Аллах, „шта те навело да се не поклониш ономе кога сам Ја Својим двема рукама створио? Јеси ли се узохолио или мислиш да си узвишен?“

આયત: 76

قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ

„Бољи сам од њега“, рече он, „мене си створио од ватре, а њега од глине.“

આયત: 77

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

„Излази онда из Раја!“ Рече Аллах, „проклет да си!

આયત: 78

وَإِنَّ عَلَيۡكَ لَعۡنَتِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

Моје ће проклетство да те прати до Судњег дана!“

આયત: 79

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

„Господару мој!“, рече он, „дај ми времена до дана када ће они да буду оживљени!“

આયત: 80

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

„Даје ти се времена“, рече Аллах,

આયત: 81

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

до дана већ одређеног.“

આયત: 82

قَالَ فَبِعِزَّتِكَ لَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Тако ми Твога достојанства“, рече Сотона, „сигурно ћу све да их наведем на странпутицу,

આયત: 83

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим међу њима Твоје искрене слуге!“

આયત: 84

قَالَ فَٱلۡحَقُّ وَٱلۡحَقَّ أَقُولُ

„Ово је истина а истину говорим“, рече Аллах,

આયત: 85

لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكَ وَمِمَّن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, да напуним Пакао!“

આયત: 86

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُتَكَلِّفِينَ

Реци: „Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја не додајем преко оног чиме ме је Аллах обавезао,

આયત: 87

إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

Кур'ан је, заиста, целом свету опомена!

આયત: 88

وَلَتَعۡلَمُنَّ نَبَأَهُۥ بَعۡدَ حِينِۭ

И ви ћете ускоро сазнати његову поруку!”