ترجمة معاني سورة الفجر - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

سورة الفجر - Зора

من مقاصد السورة:

بيان عاقبة الطغاة، والحكمة من الابتلاء، والتذكير بالآخرة.

Појашњење завршнице сваког тиранина, и мудрост у искушавању и подсећање на Будући живот.

---

آية: 1

وَٱلۡفَجۡرِ

Бог Узвишени куне се зором.

آية: 2

وَلَيَالٍ عَشۡرٖ

И куне се са првих десет ноћи месеца зул-хиџета.

آية: 3

وَٱلشَّفۡعِ وَٱلۡوَتۡرِ

И кунем се парним и непарним од сваке ствари.

آية: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَسۡرِ

И куне се ноћи када дође, траје и нестане. А разлог заклетве овим заклетвама јесте да се потврди чињеница полагања рачуна за дела.

آية: 5

هَلۡ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٞ لِّذِي حِجۡرٍ

Зар ова заклетва која је споменута није заклетва која ће разумом обдареног уверити?

آية: 6

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

Зар не знаш, о Посланиче, шта је Господар твој са Адом, Еберовим народом, урадио, када су они негирали Његовог Посланика?

آية: 7

إِرَمَ ذَاتِ ٱلۡعِمَادِ

Ирем је племе Ада које се приписује своме деду Ирему, који су били високи и веома имућни.

آية: 8

ٱلَّتِي لَمۡ يُخۡلَقۡ مِثۡلُهَا فِي ٱلۡبِلَٰدِ

којима Бог није створио сличне нигде на земљи.

آية: 9

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُواْ ٱلصَّخۡرَ بِٱلۡوَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са Семудом, Салаховим народом, који су клесали камење у брдима и од њих себи правили куће у Хиџру.

آية: 10

وَفِرۡعَوۡنَ ذِي ٱلۡأَوۡتَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са фараоном који је имао војску која је кажњавала људе?

آية: 11

ٱلَّذِينَ طَغَوۡاْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ

Сви они су прелазили меру у охолости и нереду, свако у свом месту.

آية: 12

فَأَكۡثَرُواْ فِيهَا ٱلۡفَسَادَ

И на земљи су неред чинили, ширећи неверовање и грехе.

آية: 13

فَصَبَّ عَلَيۡهِمۡ رَبُّكَ سَوۡطَ عَذَابٍ

Па је Бог дао да их велика патња задеси и са земље их је уклонио.

آية: 14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلۡمِرۡصَادِ

Заиста твој Господар, о Посланиче, прати људска дела, како би доброчинитеље Рајем наградио, а грешнике Ватром казнио.

آية: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

Када Бог подари човеку благодати у виду иметка, деце и положаја, природа његова га подстиче да мисли како је то почаст од Бога њему, па говори: Мој Господар ме је почастио јер сам то заслужио.

آية: 16

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيۡهِ رِزۡقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَهَٰنَنِ

Међутим, када га искуша и опскрбу му ускрати, он помисли да га је његов Господар понизио, па говори: Господар мој ме понизио.

آية: 17

كَلَّاۖ بَل لَّا تُكۡرِمُونَ ٱلۡيَتِيمَ

А није тако као што човек мисли, јер благодати нису доказ Божјег задовољства њиме, нити су искушења доказ да га Бог понижава. Него, истина је да ви не водите бригу о сирочету, дајући му део онога чиме вас је Бог опскрбио.

آية: 18

وَلَا تَحَٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Ви један другог не подстичете да се сиромах, који нема довољно хране, нахрани

آية: 19

وَتَأۡكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكۡلٗا لَّمّٗا

И узимате права слабих, жена, сирочади и похлепно га користите, не гледајући да ли је то дозвољено.

آية: 20

وَتُحِبُّونَ ٱلۡمَالَ حُبّٗا جَمّٗا

Веома много волите иметак, па шкртарите и не делите га, због похлепе, на Божјем путу.

آية: 21

كَلَّآۖ إِذَا دُكَّتِ ٱلۡأَرۡضُ دَكّٗا دَكّٗا

Не треба тако да посупате, него се сетите дана када ће се земља жестоко покренути и уздрмати.

آية: 22

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلۡمَلَكُ صَفّٗا صَفّٗا

И када дође твој Господар, о Посланиче, како би пресудио међу Својим створењима, и када дођу анђели поређани у редове.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• فضل عشر ذي الحجة على أيام السنة.

Вредност првих десет дана месеца зул-хиџета.

• ثبوت المجيء لله تعالى يوم القيامة وفق ما يليق به؛ من غير تشبيه ولا تمثيل ولا تعطيل.

Потврђеност доласка Узвишеног Бога на Судњем дану, онако како Њему доликује, без поређења и поистовећивања са створењима, и без негирања.

• المؤمن إذا ابتلي صبر وإن أعطي شكر.

Верник се у искушењу стрпи, а у благодати захвали.

آية: 23

وَجِاْيٓءَ يَوۡمَئِذِۭ بِجَهَنَّمَۚ يَوۡمَئِذٖ يَتَذَكَّرُ ٱلۡإِنسَٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكۡرَىٰ

Тога дана биће доведен Пакао са седамдесет хиљада узди, на сваком уздету биће самдесет хиљада анђела који ће га вући. Тога дана човек ће се сетити шта је пропустио у погледу обавеза према Богу, а присећање му тада неће бити од користи, јер то је дан обрачуна, а не дан чињења дела.

آية: 24

يَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي قَدَّمۡتُ لِحَيَاتِي

Жестоко се кајући, казаће: Камо среће да сам радио добра дела и да сам се припремао за овај стварни живот.

آية: 25

فَيَوۡمَئِذٖ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٞ

Тога дана, ничија казна неће бити као Божја, јер је Његова казна тежа и вечна.

آية: 26

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٞ

И невернике нико у окове неће везати, као што ће то Он учинити.

آية: 27

يَٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفۡسُ ٱلۡمُطۡمَئِنَّةُ

Човеку вернику, када буде умирао, а и на Будућем свету, биће речено; О ти душо која си била мирна у своме веровању и која си добра дела радила.

آية: 28

ٱرۡجِعِيٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةٗ مَّرۡضِيَّةٗ

Врати се своме Господару задовољна оним што те као награда код Њега чека, а и Он је тобом задовољан јер си веровала и чинила добра дела.

آية: 29

فَٱدۡخُلِي فِي عِبَٰدِي

Уђи и буди међу Мојим добрим верницима.

آية: 30

وَٱدۡخُلِي جَنَّتِي

И с њима се настани у Рају који сам вам припремио.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• عتق الرقاب، وإطعام المحتاجين في وقت الشدة، والإيمان بالله، والتواصي بالصبر والرحمة: من أسباب دخول الجنة.

Ослобађање роба, давање хране потребнима у периоду када су искушења и глад, веровање у Бога и препоручивање стрпљивости и самилост, неки су од узрока уласка у Рај.

• من دلائل النبوة إخباره أن مكة ستكون حلالًا له ساعة من نهار.

Један од доказа веровесништва јесте и Посланиково обавештење да ће Мекка бити ослобођена ограничења, један период током дана.

• لما ضيق الله طرق الرق وسع طرق العتق، فجعل الإعتاق من القربات والكفارات.

Након што је Бог сузио путеве робовласништва, отворио је путеве ослобађања робова, па је њихово ослобађање учинио великом милостињом, добрим делом и обавезним начином искупа за одређене грехе.