പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ഫജ്ർ - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Зора

സൂറത്തിൻ്റെ ഉദ്ദേശ്യങ്ങളിൽ പെട്ടതാണ്:

بيان عاقبة الطغاة، والحكمة من الابتلاء، والتذكير بالآخرة.

Појашњење завршнице сваког тиранина, и мудрост у искушавању и подсећање на Будући живот.

---

ആയത്ത്: 1

وَٱلۡفَجۡرِ

Бог Узвишени куне се зором.

ആയത്ത്: 2

وَلَيَالٍ عَشۡرٖ

И куне се са првих десет ноћи месеца зул-хиџета.

ആയത്ത്: 3

وَٱلشَّفۡعِ وَٱلۡوَتۡرِ

И кунем се парним и непарним од сваке ствари.

ആയത്ത്: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَسۡرِ

И куне се ноћи када дође, траје и нестане. А разлог заклетве овим заклетвама јесте да се потврди чињеница полагања рачуна за дела.

ആയത്ത്: 5

هَلۡ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٞ لِّذِي حِجۡرٍ

Зар ова заклетва која је споменута није заклетва која ће разумом обдареног уверити?

ആയത്ത്: 6

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

Зар не знаш, о Посланиче, шта је Господар твој са Адом, Еберовим народом, урадио, када су они негирали Његовог Посланика?

ആയത്ത്: 7

إِرَمَ ذَاتِ ٱلۡعِمَادِ

Ирем је племе Ада које се приписује своме деду Ирему, који су били високи и веома имућни.

ആയത്ത്: 8

ٱلَّتِي لَمۡ يُخۡلَقۡ مِثۡلُهَا فِي ٱلۡبِلَٰدِ

којима Бог није створио сличне нигде на земљи.

ആയത്ത്: 9

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُواْ ٱلصَّخۡرَ بِٱلۡوَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са Семудом, Салаховим народом, који су клесали камење у брдима и од њих себи правили куће у Хиџру.

ആയത്ത്: 10

وَفِرۡعَوۡنَ ذِي ٱلۡأَوۡتَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са фараоном који је имао војску која је кажњавала људе?

ആയത്ത്: 11

ٱلَّذِينَ طَغَوۡاْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ

Сви они су прелазили меру у охолости и нереду, свако у свом месту.

ആയത്ത്: 12

فَأَكۡثَرُواْ فِيهَا ٱلۡفَسَادَ

И на земљи су неред чинили, ширећи неверовање и грехе.

ആയത്ത്: 13

فَصَبَّ عَلَيۡهِمۡ رَبُّكَ سَوۡطَ عَذَابٍ

Па је Бог дао да их велика патња задеси и са земље их је уклонио.

ആയത്ത്: 14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلۡمِرۡصَادِ

Заиста твој Господар, о Посланиче, прати људска дела, како би доброчинитеље Рајем наградио, а грешнике Ватром казнио.

ആയത്ത്: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

Када Бог подари човеку благодати у виду иметка, деце и положаја, природа његова га подстиче да мисли како је то почаст од Бога њему, па говори: Мој Господар ме је почастио јер сам то заслужио.

ആയത്ത്: 16

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيۡهِ رِزۡقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَهَٰنَنِ

Међутим, када га искуша и опскрбу му ускрати, он помисли да га је његов Господар понизио, па говори: Господар мој ме понизио.

ആയത്ത്: 17

كَلَّاۖ بَل لَّا تُكۡرِمُونَ ٱلۡيَتِيمَ

А није тако као што човек мисли, јер благодати нису доказ Божјег задовољства њиме, нити су искушења доказ да га Бог понижава. Него, истина је да ви не водите бригу о сирочету, дајући му део онога чиме вас је Бог опскрбио.

ആയത്ത്: 18

وَلَا تَحَٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Ви један другог не подстичете да се сиромах, који нема довољно хране, нахрани

ആയത്ത്: 19

وَتَأۡكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكۡلٗا لَّمّٗا

И узимате права слабих, жена, сирочади и похлепно га користите, не гледајући да ли је то дозвољено.

ആയത്ത്: 20

وَتُحِبُّونَ ٱلۡمَالَ حُبّٗا جَمّٗا

Веома много волите иметак, па шкртарите и не делите га, због похлепе, на Божјем путу.

ആയത്ത്: 21

كَلَّآۖ إِذَا دُكَّتِ ٱلۡأَرۡضُ دَكّٗا دَكّٗا

Не треба тако да посупате, него се сетите дана када ће се земља жестоко покренути и уздрмати.

ആയത്ത്: 22

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلۡمَلَكُ صَفّٗا صَفّٗا

И када дође твој Господар, о Посланиче, како би пресудио међу Својим створењима, и када дођу анђели поређани у редове.

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• فضل عشر ذي الحجة على أيام السنة.

Вредност првих десет дана месеца зул-хиџета.

• ثبوت المجيء لله تعالى يوم القيامة وفق ما يليق به؛ من غير تشبيه ولا تمثيل ولا تعطيل.

Потврђеност доласка Узвишеног Бога на Судњем дану, онако како Њему доликује, без поређења и поистовећивања са створењима, и без негирања.

• المؤمن إذا ابتلي صبر وإن أعطي شكر.

Верник се у искушењу стрпи, а у благодати захвали.

ആയത്ത്: 23

وَجِاْيٓءَ يَوۡمَئِذِۭ بِجَهَنَّمَۚ يَوۡمَئِذٖ يَتَذَكَّرُ ٱلۡإِنسَٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكۡرَىٰ

Тога дана биће доведен Пакао са седамдесет хиљада узди, на сваком уздету биће самдесет хиљада анђела који ће га вући. Тога дана човек ће се сетити шта је пропустио у погледу обавеза према Богу, а присећање му тада неће бити од користи, јер то је дан обрачуна, а не дан чињења дела.

ആയത്ത്: 24

يَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي قَدَّمۡتُ لِحَيَاتِي

Жестоко се кајући, казаће: Камо среће да сам радио добра дела и да сам се припремао за овај стварни живот.

ആയത്ത്: 25

فَيَوۡمَئِذٖ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٞ

Тога дана, ничија казна неће бити као Божја, јер је Његова казна тежа и вечна.

ആയത്ത്: 26

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٞ

И невернике нико у окове неће везати, као што ће то Он учинити.

ആയത്ത്: 27

يَٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفۡسُ ٱلۡمُطۡمَئِنَّةُ

Човеку вернику, када буде умирао, а и на Будућем свету, биће речено; О ти душо која си била мирна у своме веровању и која си добра дела радила.

ആയത്ത്: 28

ٱرۡجِعِيٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةٗ مَّرۡضِيَّةٗ

Врати се своме Господару задовољна оним што те као награда код Њега чека, а и Он је тобом задовољан јер си веровала и чинила добра дела.

ആയത്ത്: 29

فَٱدۡخُلِي فِي عِبَٰدِي

Уђи и буди међу Мојим добрим верницима.

ആയത്ത്: 30

وَٱدۡخُلِي جَنَّتِي

И с њима се настани у Рају који сам вам припремио.

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• عتق الرقاب، وإطعام المحتاجين في وقت الشدة، والإيمان بالله، والتواصي بالصبر والرحمة: من أسباب دخول الجنة.

Ослобађање роба, давање хране потребнима у периоду када су искушења и глад, веровање у Бога и препоручивање стрпљивости и самилост, неки су од узрока уласка у Рај.

• من دلائل النبوة إخباره أن مكة ستكون حلالًا له ساعة من نهار.

Један од доказа веровесништва јесте и Посланиково обавештење да ће Мекка бити ослобођена ограничења, један период током дана.

• لما ضيق الله طرق الرق وسع طرق العتق، فجعل الإعتاق من القربات والكفارات.

Након што је Бог сузио путеве робовласништва, отворио је путеве ослобађања робова, па је њихово ослобађање учинио великом милостињом, добрим делом и обавезним начином искупа за одређене грехе.