অৰ্থানুবাদ আয়াত 94 ছুৰা ত্বা-হা - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ বছনিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 94

قَالَ يَبۡنَؤُمَّ لَا تَأۡخُذۡ بِلِحۡيَتِي وَلَا بِرَأۡسِيٓۖ إِنِّي خَشِيتُ أَن تَقُولَ فَرَّقۡتَ بَيۡنَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَمۡ تَرۡقُبۡ قَوۡلِي

Zatim je Musa, alejhis-selam, iz ljutnje, dohvatio Haruna za bradu i za kosu, vukući ga sebi, na šta je Harun rekao, pokušavajući da ga odobrovolji: “Brate moj, ne vuci me za bradu i za kosu! Ja imam opravdanje što sam ostao sa njima. Plašio sam se ako pođem za tobom da će se podvojiti i da ćeš ti reći: ‘Ostavio si sinove Israilove razjedinjene, nisi im posvećivao pažnje i poslušao moju oporuku!’”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• خداع الناس بتزوير الحقائق مسلك أهل الضلال.

Zabludjeli se služe iskrivljavanjem činjenica. To je sredstvo kojim se koriste u odvođenju ljudi s Allahovog puta.

• الغضب المحمود هو الذي يكون عند انتهاكِ محارم الله.

Pohvalna srdžba jeste ona koja se javlja kao rezultat kršenja Allahovih granica.

• في الآيات أصل في نفي أهل البدع والمعاصي وهجرانهم، وألا يُخَالَطوا.

Ovi ajeti ukazuju na pravilo da se novotari i grješnici trebaju izbjegavati, te da se s njima ne treba družiti.

• في الآيات وجوب التفكر في معرفة الله تعالى من خلال مفعولاته في الكون.

Ajeti koje smo ovdje objasnili dokazuju da je obaveza razmišljati o Allahu i onom što je stvorio. To ima za posljedicu spoznaju Uzvišenog Allaha.