অৰ্থানুবাদ আয়াত 29 ছুৰা ইউনুছ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 29

فَكَفَىٰ بِٱللَّهِ شَهِيدَۢا بَيۡنَنَا وَبَيۡنَكُمۡ إِن كُنَّا عَنۡ عِبَادَتِكُمۡ لَغَٰفِلِينَ

Тада ће се њихова божанства одрећи њих, говорећи: Бог је довољан сведок да ми нисмо били задовољни да нас обожавате и то вам нисмо наређивали, а нити смо за ваше обожавање знали, нити то осећали.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• أعظم نعيم يُرَغَّب به المؤمن هو النظر إلى وجه الله تعالى.

Највеће уживање којем тежи сваки верник јесте гледање у лице Узвишеног Бога.

• بيان قدرة الله، وأنه على كل شيء قدير.

Појашњење Божје моћи, и указивање да Он све може.

• التوحيد في الربوبية والإشراك في الإلهية باطل، فلا بد من توحيدهما معًا.

Непотпуно је и неисправно веровање у Божју једноћу и јединственост, уколико се поред Бога обожавају друга божанства. Јер као што је обавезно веровати да је само један Бог, исто тако је обавезно веровати да једино Бог заслужује молитве и све остале видове богослужења. И једна и друга врста веровања морају да се потврде на исправан начин.

• إذا قضى الله بعدم إيمان قوم بسبب معاصيهم فإنهم لا يؤمنون.

Када Бог одреди да неки народ остане у свом неверству због својих греха, они онда неће да верују.