অৰ্থানুবাদ ছুৰা ত্বা-হা - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 314 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 38

إِذۡ أَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰٓ أُمِّكَ مَا يُوحَىٰٓ

Кад је Бог Узвишен мајку Мојсијеву, мир над њим, надахнуо како да сачува свог сина.

আয়াত: 39

أَنِ ٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلتَّابُوتِ فَٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلۡيَمِّ فَلۡيُلۡقِهِ ٱلۡيَمُّ بِٱلسَّاحِلِ يَأۡخُذۡهُ عَدُوّٞ لِّي وَعَدُوّٞ لَّهُۥۚ وَأَلۡقَيۡتُ عَلَيۡكَ مَحَبَّةٗ مِّنِّي وَلِتُصۡنَعَ عَلَىٰ عَيۡنِيٓ

Бог ју је надахнуо да стави свог сина Мојсија у сандук и да га спусти у реку Нил која га је носила до обале и однела до дворца фараоновог, који је био Божји непријатељ и непријатељ Мојсијевог народа. И Узвишени Бог је учинио да људи заволе и прихвате Мојсија, и дао је да расте у окриљу Његове пажње и милости.

আয়াত: 40

إِذۡ تَمۡشِيٓ أُخۡتُكَ فَتَقُولُ هَلۡ أَدُلُّكُمۡ عَلَىٰ مَن يَكۡفُلُهُۥۖ فَرَجَعۡنَٰكَ إِلَىٰٓ أُمِّكَ كَيۡ تَقَرَّ عَيۡنُهَا وَلَا تَحۡزَنَۚ وَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا فَنَجَّيۡنَٰكَ مِنَ ٱلۡغَمِّ وَفَتَنَّٰكَ فُتُونٗاۚ فَلَبِثۡتَ سِنِينَ فِيٓ أَهۡلِ مَدۡيَنَ ثُمَّ جِئۡتَ عَلَىٰ قَدَرٖ يَٰمُوسَىٰ

Бог се обратио Мојсију: “Доказ да смо, Мојсије, водили бригу о теби и да смо држали ситуацију под контролом јесте то што смо учинили па је твоја сестра пошла да те тражи а затим је рекла онима који су те узели: ‘Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему и доји га?’ И Господар те вратио мајци да те доји и пази, срећна и весела због тога што си жив и здрав, а фараон тога није био свестан. И ослободили смо те, о Мојсије, огромне бриге и страха од погубљења зато што си убио оног Копта. Била је то кушња на коју те Бог ставио како би те припремио и изабрао. И ти си Мојсије после тога, напустио Мисир и отишао си међу становнике Медена, где си остао неколико година, затим си дошао у сусрет Мени, у тачно одређеном тренутку.”

আয়াত: 41

وَٱصۡطَنَعۡتُكَ لِنَفۡسِي

“И Ја сам те, о Мојсије, изабрао за Свог посланика који ће доставити људима Моју посланицу,” рече му Бог.

আয়াত: 42

ٱذۡهَبۡ أَنتَ وَأَخُوكَ بِـَٔايَٰتِي وَلَا تَنِيَا فِي ذِكۡرِي

И наредио је Мојсију да он и брат његов Арон иду, с доказима који указују на то да је Бог Узвишенi један једини свемогући Бог, наредивши им да увек спомињу Божје име и да остану снажни кад је реч о достављању вере.

আয়াত: 43

ٱذۡهَبَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

Бог Узвишен је наредио Мојсију и његову брату Арону да оду код фараона јер се био осилио на Земљи и прешао границе неверства, насиља и неправде.

আয়াত: 44

فَقُولَا لَهُۥ قَوۡلٗا لَّيِّنٗا لَّعَلَّهُۥ يَتَذَكَّرُ أَوۡ يَخۡشَىٰ

Бог им је ставио у обавезу да се фараону обрате на леп начин и благо, а не строго и грубо, да би фараон што лакше и што пре прихватио позив.

আয়াত: 45

قَالَا رَبَّنَآ إِنَّنَا نَخَافُ أَن يَفۡرُطَ عَلَيۡنَآ أَوۡ أَن يَطۡغَىٰ

Мојсије и Арон рекоше: “Бојимо се, Господару наш, да нас фараон одмах на муке не стави или у лаж утера!”

আয়াত: 46

قَالَ لَا تَخَافَآۖ إِنَّنِي مَعَكُمَآ أَسۡمَعُ وَأَرَىٰ

Бог Узвишен објавио им је да се не боје фараона, јер је Он с њима, даје им подршку и помоћ, чује њихове речи и све види.

আয়াত: 47

فَأۡتِيَاهُ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولَا رَبِّكَ فَأَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَا تُعَذِّبۡهُمۡۖ قَدۡ جِئۡنَٰكَ بِـَٔايَةٖ مِّن رَّبِّكَۖ وَٱلسَّلَٰمُ عَلَىٰ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلۡهُدَىٰٓ

И наредио је Мојсију и Арону да обавесте фараона да су њих двојица изасланици Господара светова, Који је уједно и фараонов Господар, и да затраже од њега да пусти синове Израиљеве које је заробио у Мисиру, и да их не обавезује тешким пословима и да их не узнемирава. И донели су фараону очито знамење, наднаравно дело које указује да су њих двојица заиста Божји посланици, рекавши му да ће у миру да живе, на овом свету, а биће сигуран од казне, на Будућем свету, онај који верује и следи Прави пут.

আয়াত: 48

إِنَّا قَدۡ أُوحِيَ إِلَيۡنَآ أَنَّ ٱلۡعَذَابَ عَلَىٰ مَن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ

И најзад су му казали: “Бог Узвишен објавио нам је да ће казна да стигне оне који буду порицали Божје посланике и који буду окретали главу од Његовог верозакона.”

আয়াত: 49

قَالَ فَمَن رَّبُّكُمَا يَٰمُوسَىٰ

Фараон, поричући, упита: “А ко је, о Мојсије, ваш Господар?”

আয়াত: 50

قَالَ رَبُّنَا ٱلَّذِيٓ أَعۡطَىٰ كُلَّ شَيۡءٍ خَلۡقَهُۥ ثُمَّ هَدَىٰ

На ово питање Мојсије, мир над њим, је одговорио: “Наш Господар је Онај Који је све савршено и прелепо створио, а затим је свако створење надахнуо да се користи оним што је за њега створено и да се одржи у животу.”

আয়াত: 51

قَالَ فَمَا بَالُ ٱلۡقُرُونِ ٱلۡأُولَىٰ

“А шта је с претходним народима, па и они су порицали и негирали постојање Бога?” Упитао је фараон.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• كمال اعتناء الله بكليمه موسى عليه السلام والأنبياء والرسل، ولورثتهم نصيب من هذا الاعتناء على حسب أحوالهم مع الله.

Бог је посланику Мојсију, с којим је разговарао, посветио велику пажњу и благодат. Ту благодат указао је такође и другим веровесницима и посланицима. Учењаци су наследници Божјих посланика, и имају удела у овој пажњи и благодати сразмерно својој богобојазности.

• من الهداية العامة للمخلوقات أن تجد كل مخلوق يسعى لما خلق له من المنافع، وفي دفع المضار عن نفسه.

Свемогући Бог је свако створење упутио и надахнуо како да оствари корисне ствари које су му потребне у животу, и такође како да се сачува и одбрани од зла које му прети.

• بيان فضيلة الأمر بالمعروف والنهي عن المنكر، وأن ذلك يكون باللين من القول لمن معه القوة، وضُمِنَت له العصمة.

Позивање на добро, а одвраћање од зла има велику вредност у Исламу. Онај ко поседује мудрост и снагу треба људе позивати на благ начин.

• الله هو المختص بعلم الغيب في الماضي والحاضر والمستقبل.

Само Бог зна оно што се догодило, и оно што се тренутно догађа, као и оно што ће се догодити.