অৰ্থানুবাদ ছুৰা ত্বা-হা - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 313 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 13

وَأَنَا ٱخۡتَرۡتُكَ فَٱسۡتَمِعۡ لِمَا يُوحَىٰٓ

Бог се обратио Мојсију: “Тебе сам изабрао за достављање посланице, па помно и сабрано слушај шта ти се објављује!”

আয়াত: 14

إِنَّنِيٓ أَنَا ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّآ أَنَا۠ فَٱعۡبُدۡنِي وَأَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِذِكۡرِيٓ

Бог рече Мојсију: “Ја сам, заиста, Бог, не постоји друго божанство које заслужује да се поред Мене обожава! Ја немам никог сличног, па Ме обожавај, и само се Мени покоравај а молитву обављај да би Ме у њој спомињао и славио!"

আয়াত: 15

إِنَّ ٱلسَّاعَةَ ءَاتِيَةٌ أَكَادُ أُخۡفِيهَا لِتُجۡزَىٰ كُلُّ نَفۡسِۭ بِمَا تَسۡعَىٰ

Бог рече посланику Мојсију, мир над њим: “Знај, Мојсије, да ће Час оживљења сигурно да дође! У потпуности је свима скривен, и ниједно створење не зна тренутак његовог доласка. Али постоје предзнаци на темељу којих може да се зна близина Судњег дана. Како би тада свако биће било награђено или кажњено за своја дела.

আয়াত: 16

فَلَا يَصُدَّنَّكَ عَنۡهَا مَن لَّا يُؤۡمِنُ بِهَا وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ فَتَرۡدَىٰ

И Бог му рече: “И нека те зато, о Мојсије, од веровања у Дан проживљења и припремања за њега не одврати онај ко га пориче – такав није на Правом путу него само следи своје страсти! Ако будеш следио такве људе, засигурно ћеш да настрадаш.”

আয়াত: 17

وَمَا تِلۡكَ بِيَمِينِكَ يَٰمُوسَىٰ

И на крају, Бог је упитао Мојсија, мир над њим, шта држи у својој десној руци.

আয়াত: 18

قَالَ هِيَ عَصَايَ أَتَوَكَّؤُاْ عَلَيۡهَا وَأَهُشُّ بِهَا عَلَىٰ غَنَمِي وَلِيَ فِيهَا مَـَٔارِبُ أُخۡرَىٰ

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

আয়াত: 19

قَالَ أَلۡقِهَا يَٰمُوسَىٰ

И тад је Свемогући Бог заповедио посланику Мојсију, мир над њим, да баци штап из руке.

আয়াত: 20

فَأَلۡقَىٰهَا فَإِذَا هِيَ حَيَّةٞ تَسۡعَىٰ

Мојсије је извршио Божју заповест: бацио је штап на земљу којег Свезнајући Бог претвори у змију.

আয়াত: 21

قَالَ خُذۡهَا وَلَا تَخَفۡۖ سَنُعِيدُهَا سِيرَتَهَا ٱلۡأُولَىٰ

Међутим, Свевишњи Бог наредио му је да узме змију и да је се не боји јер неће да му науди. Рекао му је да ће се змија, чим је Мојсије узме, претворити у штап.

আয়াত: 22

وَٱضۡمُمۡ يَدَكَ إِلَىٰ جَنَاحِكَ تَخۡرُجۡ بَيۡضَآءَ مِنۡ غَيۡرِ سُوٓءٍ ءَايَةً أُخۡرَىٰ

И наредио му је да увуче руку под пазух, па ће се појавити бела, али без недостатка, болести и шуге, у чему је било друго Мојсијево, мир над њим, знамење.

আয়াত: 23

لِنُرِيَكَ مِنۡ ءَايَٰتِنَا ٱلۡكُبۡرَى

Ово је Бог Узвишен наредио Мојсију како би видео нека Божја велика чуда – доказ Божје моћи, величине и једноће.

আয়াত: 24

ٱذۡهَبۡ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

Племенити Бог је наредио посланику Мојсију да иде код фараона јер је превршио сваку меру у злу, насиљу, неверству и чињењу нереда.

আয়াত: 25

قَالَ رَبِّ ٱشۡرَحۡ لِي صَدۡرِي

Тад се Мојсије, мир над њим, обратио Богу Узвишеном молитвом да учини пространим његова прса, да би могао да достави посланицу људима.

আয়াত: 26

وَيَسِّرۡ لِيٓ أَمۡرِي

И замолио је да му Господар олакша његов положај, како би био доследан оном у шта позива.

আয়াত: 27

وَٱحۡلُلۡ عُقۡدَةٗ مِّن لِّسَانِي

И замолио је да учини да течно говори и да се не заплиће у говору.

আয়াত: 28

يَفۡقَهُواْ قَوۡلِي

“Да би они које ћу позвати разумели шта им желим рећи и у шта их позивам,” рекао је.

আয়াত: 29

وَٱجۡعَل لِّي وَزِيرٗا مِّنۡ أَهۡلِي

“И подари ми помоћника из моје породице који ће ми помоћи у достављању посланице и позивању у монотеизам,” казао је.

আয়াত: 30

هَٰرُونَ أَخِي

“Нека тај помоћник буде Арон, брат мој,” додао је.

আয়াত: 31

ٱشۡدُدۡ بِهِۦٓ أَزۡرِي

“Оснажи ме братом мојим Ароном и помози ме њиме, да бих могао да пренесем ово што си ми поверио,” рекао је Мојсије.

আয়াত: 32

وَأَشۡرِكۡهُ فِيٓ أَمۡرِي

“И њему подари посланство, па да са мном доставља Твоју објаву,” казао је.

আয়াত: 33

كَيۡ نُسَبِّحَكَ كَثِيرٗا

"Да бисмо те речима и делима много славили и величали", рече Мојсије.

আয়াত: 34

وَنَذۡكُرَكَ كَثِيرًا

“И много спомињали име Твоје, а то ће нам бити највећи помагач у достављању посланице,” додао је.

আয়াত: 35

إِنَّكَ كُنتَ بِنَا بَصِيرٗا

И на крају је закључио: “Боже, Ти, заиста, видиш наш положај и није Ти ништа скривено!”

আয়াত: 36

قَالَ قَدۡ أُوتِيتَ سُؤۡلَكَ يَٰمُوسَىٰ

Узвишени Бог је удовољио овој Мојсијевој, мир над њим, молби и дао му је све што је од Њега тражио.

আয়াত: 37

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَيۡكَ مَرَّةً أُخۡرَىٰٓ

Пре ове, Племенити је Бог дао Мојсију још једну благодат: уточиште које му је пружио кад је Мојсије дојенче био.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• وجوب حسن الاستماع في الأمور المهمة، وأهمها الوحي المنزل من عند الله.

Важне упуте морају пажљиво да се слушају. А најважнија упута коју човек мора пажљиво да слуша и следи јесте Божја објава.

• اشتمل أول الوحي إلى موسى على أصلين في العقيدة وهما: الإقرار بتوحيد الله، والإيمان بالساعة (القيامة)، وعلى أهم فريضة بعد الإيمان وهي الصلاة.

Посланику Мојсију на почетку објаве коју је добио објављена су два темеља веровања: потврда да је Аллах једини Бог и веровање у Судњи дан. Затим му је објављено да обавља молитву, а то је обавеза која долази одмах након потврде веровања у једног Бога.

• التعاون بين الدعاة ضروري لإنجاح المقصود؛ فقد جعل الله لموسى أخاه هارون نبيَّا ليعاونه في أداء الرسالة.

Неопходно је да се исламски мисионари међусобно помажу приликом позивања људи у Божју веру, како би постигли већи успех. Наиме, Свевишњи Бог је посланство дао и Арону, након што је Мојсија учинио послаником, како би му помогао у достављању посланице.

• أهمية امتلاك الداعية لمهارة الإفهام للمدعوِّين.

Онај који позива у веру мора бити јасан и уверљив како би га они које позива разумели.