অৰ্থানুবাদ আয়াত 14 ছুৰা লুক্বমান - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 14

وَوَصَّيۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ بِوَٰلِدَيۡهِ حَمَلَتۡهُ أُمُّهُۥ وَهۡنًا عَلَىٰ وَهۡنٖ وَفِصَٰلُهُۥ فِي عَامَيۡنِ أَنِ ٱشۡكُرۡ لِي وَلِوَٰلِدَيۡكَ إِلَيَّ ٱلۡمَصِيرُ

Свезнајући Бог опоручио је и заповедио је човеку да чини доброчинство својим родитељима и да им се покорава у оном у чему није непослушност према Богу. Мајка га је носила једва подносећи трудноћу, трпећи све теже и теже болове и разне непријатности; носи га и одбија од дојења у току две године. Бог Узвишени је заповедио човеку да се захваљује својим родитељима, и да чини добра дела а да се сустеже од свега шта не ваља, јер ће се Богу сви вратити, па ће добре наградити, а зле казнити.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• لما فصَّل سبحانه ما يصيب الأم من جهد الحمل والوضع دلّ على مزيد برّها.

У овим је одломцима казано да мајка трпи приликом трудноће и порођаја, што указује на њену предност у односу на оца.

• نفع الطاعة وضرر المعصية عائد على العبد.

Корист од доброг дела, као и штету од греха сноси управо починилац.

• وجوب تعاهد الأبناء بالتربية والتعليم.

Обавеза је одгајати и поучавати децу.

• شمول الآداب في الإسلام للسلوك الفردي والجماعي.

Правила лепог понашања која је установио Ислам обухватају појединца и друштво.