மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 14 அத்தியாயம் லுக்மான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 14

وَوَصَّيۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ بِوَٰلِدَيۡهِ حَمَلَتۡهُ أُمُّهُۥ وَهۡنًا عَلَىٰ وَهۡنٖ وَفِصَٰلُهُۥ فِي عَامَيۡنِ أَنِ ٱشۡكُرۡ لِي وَلِوَٰلِدَيۡكَ إِلَيَّ ٱلۡمَصِيرُ

Свезнајући Бог опоручио је и заповедио је човеку да чини доброчинство својим родитељима и да им се покорава у оном у чему није непослушност према Богу. Мајка га је носила једва подносећи трудноћу, трпећи све теже и теже болове и разне непријатности; носи га и одбија од дојења у току две године. Бог Узвишени је заповедио човеку да се захваљује својим родитељима, и да чини добра дела а да се сустеже од свега шта не ваља, јер ће се Богу сви вратити, па ће добре наградити, а зле казнити.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لما فصَّل سبحانه ما يصيب الأم من جهد الحمل والوضع دلّ على مزيد برّها.

У овим је одломцима казано да мајка трпи приликом трудноће и порођаја, што указује на њену предност у односу на оца.

• نفع الطاعة وضرر المعصية عائد على العبد.

Корист од доброг дела, као и штету од греха сноси управо починилац.

• وجوب تعاهد الأبناء بالتربية والتعليم.

Обавеза је одгајати и поучавати децу.

• شمول الآداب في الإسلام للسلوك الفردي والجماعي.

Правила лепог понашања која је установио Ислам обухватају појединца и друштво.