অৰ্থানুবাদ ছুৰা আচ-চা-ফফা-ত - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 449 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

আয়াত: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

আয়াত: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

আয়াত: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

আয়াত: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

আয়াত: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

আয়াত: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

আয়াত: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.

আয়াত: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

আয়াত: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.

আয়াত: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

আয়াত: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

আয়াত: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

আয়াত: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

আয়াত: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”

আয়াত: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

আয়াত: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

আয়াত: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

আয়াত: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

আয়াত: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

আয়াত: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

আয়াত: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

আয়াত: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

আয়াত: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

আয়াত: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

আয়াত: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• من مظاهر الإنعام على نوح: نجاة نوح ومن آمن معه، وجعل ذريته أصول البشر والأعراق والأجناس، وإبقاء الذكر الجميل والثناء الحسن.

У Божје благодати спрам Ноја убраја се, између осталог, и ово: Бог је спасио њега и вернике са њим, учинио је да се од његовог потомства продужи људска врста, народи и племена, и дао је да се Ноје до Судњег дана по лепом спомиње.

• أفعال الإنسان يخلقها الله ويفعلها العبد باختياره.

Бог ствара људска дела, а они иста та дела чине уз учешће своје воље и властитог избора.

• الذبيح بحسب دلالة هذه الآيات وترتيبها هو إسماعيل عليه السلام؛ لأنه هو المُبَشَّر به أولًا، وأما إسحاق عليه السلام فبُشِّر به بعد إسماعيل عليه السلام.

Према контексту наведених одломака, Јишмаил је тај кога је Аврам требао да закоље, тим пре јер је он први његов син. А кад је реч о Исаку, њега је Аврам после тога добио.

• قول إسماعيل: ﴿سَتَجِدُنِي إِن شَآءَ اْللهُ مِنَ اْلصَّابِرِينَ﴾ سبب لتوفيق الله له بالصبر؛ لأنه جعل الأمر لله.

Јишмаилове речи: “Видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати” имале су за последицу да га Свевишњи Бог подстакне на стрпљивост, тим више јер је свој случај Богу препустио.