وه‌رگێڕانی ماناكان سوره‌تی الصافات - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز - ژمارەی پەڕە 449 - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

ئایه‌تی: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

ئایه‌تی: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

ئایه‌تی: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

ئایه‌تی: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

ئایه‌تی: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

ئایه‌تی: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

ئایه‌تی: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.

ئایه‌تی: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

ئایه‌تی: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.

ئایه‌تی: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

ئایه‌تی: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

ئایه‌تی: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

ئایه‌تی: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

ئایه‌تی: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”

ئایه‌تی: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

ئایه‌تی: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

ئایه‌تی: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

ئایه‌تی: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

ئایه‌تی: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

ئایه‌تی: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

ئایه‌تی: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

ئایه‌تی: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

ئایه‌تی: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

ئایه‌تی: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

ئایه‌تی: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• من مظاهر الإنعام على نوح: نجاة نوح ومن آمن معه، وجعل ذريته أصول البشر والأعراق والأجناس، وإبقاء الذكر الجميل والثناء الحسن.

У Божје благодати спрам Ноја убраја се, између осталог, и ово: Бог је спасио њега и вернике са њим, учинио је да се од његовог потомства продужи људска врста, народи и племена, и дао је да се Ноје до Судњег дана по лепом спомиње.

• أفعال الإنسان يخلقها الله ويفعلها العبد باختياره.

Бог ствара људска дела, а они иста та дела чине уз учешће своје воље и властитог избора.

• الذبيح بحسب دلالة هذه الآيات وترتيبها هو إسماعيل عليه السلام؛ لأنه هو المُبَشَّر به أولًا، وأما إسحاق عليه السلام فبُشِّر به بعد إسماعيل عليه السلام.

Према контексту наведених одломака, Јишмаил је тај кога је Аврам требао да закоље, тим пре јер је он први његов син. А кад је реч о Исаку, њега је Аврам после тога добио.

• قول إسماعيل: ﴿سَتَجِدُنِي إِن شَآءَ اْللهُ مِنَ اْلصَّابِرِينَ﴾ سبب لتوفيق الله له بالصبر؛ لأنه جعل الأمر لله.

Јишмаилове речи: “Видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати” имале су за последицу да га Свевишњи Бог подстакне на стрпљивост, тим више јер је свој случај Богу препустио.