অৰ্থানুবাদ আয়াত 6 ছুৰা আল-হাশ্বৰ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 6

وَمَآ أَفَآءَ ٱللَّهُ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ مِنۡهُمۡ فَمَآ أَوۡجَفۡتُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ خَيۡلٖ وَلَا رِكَابٖ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يُسَلِّطُ رُسُلَهُۥ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

Иметак, коње и камиле, које је Бог дао своме Посланику, а који је припадао племену Бену Надир нисте стекли борбом и на тежак начин. Бог Својим посланицима даје власт над оним над којим хоће, па је тако Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, дао власт над јеврејским племеном Бену Надиром, па су њихове тврђаве освојене без борбе, а Бог све може и ништа Га спречити не може.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• فعل ما يُظنُّ أنه مفسدة لتحقيق مصلحة عظمى لا يدخل في باب الفساد في الأرض.

Борба ради веће друштвене користи, не сматра се чињењем нереда по Земљи.

• من محاسن الإسلام مراعاة ذي الحاجة للمال، فَصَرَفَ الفيء لهم دون الأغنياء المكتفين بما عندهم.

У лепоте Ислама убраја се и брига о онима којима је потребан иметак, па се плен узет без борбе даје њима, а не богатима који имају колико им треба.

• الإيثار منقبة عظيمة من مناقب الإسلام ظهرت في الأنصار أحسن ظهور.

Давање предности другима је велика врлина којој Ислам позива, а која се најлепше очитовала код становника Медине.