අර්ථ කථනය වාක්‍යය 6 පරිච්ඡේදය අල් හෂ්ර් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 6

وَمَآ أَفَآءَ ٱللَّهُ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ مِنۡهُمۡ فَمَآ أَوۡجَفۡتُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ خَيۡلٖ وَلَا رِكَابٖ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يُسَلِّطُ رُسُلَهُۥ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

Иметак, коње и камиле, које је Бог дао своме Посланику, а који је припадао племену Бену Надир нисте стекли борбом и на тежак начин. Бог Својим посланицима даје власт над оним над којим хоће, па је тако Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, дао власт над јеврејским племеном Бену Надиром, па су њихове тврђаве освојене без борбе, а Бог све може и ништа Га спречити не може.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• فعل ما يُظنُّ أنه مفسدة لتحقيق مصلحة عظمى لا يدخل في باب الفساد في الأرض.

Борба ради веће друштвене користи, не сматра се чињењем нереда по Земљи.

• من محاسن الإسلام مراعاة ذي الحاجة للمال، فَصَرَفَ الفيء لهم دون الأغنياء المكتفين بما عندهم.

У лепоте Ислама убраја се и брига о онима којима је потребан иметак, па се плен узет без борбе даје њима, а не богатима који имају колико им треба.

• الإيثار منقبة عظيمة من مناقب الإسلام ظهرت في الأنصار أحسن ظهور.

Давање предности другима је велика врлина којој Ислам позива, а која се најлепше очитовала код становника Медине.