অৰ্থানুবাদ ছুৰা আল-হা-ক্বাহ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 567 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 9

وَجَآءَ فِرۡعَوۡنُ وَمَن قَبۡلَهُۥ وَٱلۡمُؤۡتَفِكَٰتُ بِٱلۡخَاطِئَةِ

Фараон, народи пре њега и становници насеља која смо казнили тако што смо их преврнули, тј. народ Лотов, били су пагани и чинили су друге грехе.

আয়াত: 10

فَعَصَوۡاْ رَسُولَ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَهُمۡ أَخۡذَةٗ رَّابِيَةً

Сви су они грешили према посланику који им је долазио и порицали су га, па их је Бог казнио више него што је потребно да буду уништени.

আয়াত: 11

إِنَّا لَمَّا طَغَا ٱلۡمَآءُ حَمَلۡنَٰكُمۡ فِي ٱلۡجَارِيَةِ

Када се вода подигла преко уобичајене границе, ми смо их у лађи коју је Ноје, мир над њим, саградио, понели.

আয়াত: 12

لِنَجۡعَلَهَا لَكُمۡ تَذۡكِرَةٗ وَتَعِيَهَآ أُذُنٞ وَٰعِيَةٞ

То смо урадили да лађу и казивање о њој учинимо опоменом која ће се користити као доказ уништења неверника и спаса верника и да је сачува и запамти уво које је чује.

আয়াত: 13

فَإِذَا نُفِخَ فِي ٱلصُّورِ نَفۡخَةٞ وَٰحِدَةٞ

Када анђео који је задужен за то, једном у рог дуне, а то је друго дување.

আয়াত: 14

وَحُمِلَتِ ٱلۡأَرۡضُ وَٱلۡجِبَالُ فَدُكَّتَا دَكَّةٗ وَٰحِدَةٗ

Када се Земља и брда подигну, па се због једног јаког удара Земља и брда распадну у комадиће.

আয়াত: 15

فَيَوۡمَئِذٖ وَقَعَتِ ٱلۡوَاقِعَةُ

Када се све то деси, почиње Судњи дан.

আয়াত: 16

وَٱنشَقَّتِ ٱلسَّمَآءُ فَهِيَ يَوۡمَئِذٖ وَاهِيَةٞ

Небо ће да се расцепи и анђели ће тог дана да сиђу. Тог дана оно ће бити слабо и лабаво, након што је било јако и чврсто.

আয়াত: 17

وَٱلۡمَلَكُ عَلَىٰٓ أَرۡجَآئِهَاۚ وَيَحۡمِلُ عَرۡشَ رَبِّكَ فَوۡقَهُمۡ يَوۡمَئِذٖ ثَمَٰنِيَةٞ

Анђели ће бити на крајевима њеним, и тај дан ће Престо твога Господара носити осам Богу блиских анђела.

আয়াত: 18

يَوۡمَئِذٖ تُعۡرَضُونَ لَا تَخۡفَىٰ مِنكُمۡ خَافِيَةٞ

О људи, тог дана ви ћете бити изложени пред Господарем, Њему ништа неће бити скривено, јер Он је са свиме упознат.

আয়াত: 19

فَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِيَمِينِهِۦ فَيَقُولُ هَآؤُمُ ٱقۡرَءُواْ كِتَٰبِيَهۡ

Онај коме књига његових дела буде дата у његову десну руку, радостан и срећан ће казати: Узмите и читајте књигу мојих дела.

আয়াত: 20

إِنِّي ظَنَنتُ أَنِّي مُلَٰقٍ حِسَابِيَهۡ

Ја сам у животу на Земљи био уверен да ћу бити проживљен и да ћу се сусрести са оним што сам радио.

আয়াত: 21

فَهُوَ فِي عِيشَةٖ رَّاضِيَةٖ

Живеће задовољним животом када види вечне благодати које га чекају.

আয়াত: 22

فِي جَنَّةٍ عَالِيَةٖ

у Рају који је местом и положајем висок и узвишен

আয়াত: 23

قُطُوفُهَا دَانِيَةٞ

Плодови који се налазе у Рају биће близу оних који их буду узимали.

আয়াত: 24

كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ هَنِيٓـَٔۢا بِمَآ أَسۡلَفۡتُمۡ فِي ٱلۡأَيَّامِ ٱلۡخَالِيَةِ

Као вид почасти, казаће им се: Једите и пијте оно у чему неће имати никакве штете, због добрих дела која сте чинили у протеклим данима на пролазном свету.

আয়াত: 25

وَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِشِمَالِهِۦ فَيَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي لَمۡ أُوتَ كِتَٰبِيَهۡ

Онај коме буде дата књига његових дела у леву руку, жестоко ће се кајати и казаће: Боље да ми није ни дата књига моја, јер се у њој налазе лоша дела због којих заслужујем казну.

আয়াত: 26

وَلَمۡ أَدۡرِ مَا حِسَابِيَهۡ

Боље да нисам ни знао какво ће бити моје полагање рачуна.

আয়াত: 27

يَٰلَيۡتَهَا كَانَتِ ٱلۡقَاضِيَةَ

Камо среће да након смрти нисам никада проживљен био.

আয়াত: 28

مَآ أَغۡنَىٰ عَنِّي مَالِيَهۡۜ

Мој иметак ме неће нимало спасити од Божје казне.

আয়াত: 29

هَلَكَ عَنِّي سُلۡطَٰنِيَهۡ

Нестало ми је доказа, снаге и положаја на којег сам се ослањао и поуздао.

আয়াত: 30

خُذُوهُ فَغُلُّوهُ

Рећи ће се анђелима: узмите га и окујте му руке према врату.

আয়াত: 31

ثُمَّ ٱلۡجَحِيمَ صَلُّوهُ

Затим га уведите у Ватру, како би осетио њену врелину.

আয়াত: 32

ثُمَّ فِي سِلۡسِلَةٖ ذَرۡعُهَا سَبۡعُونَ ذِرَاعٗا فَٱسۡلُكُوهُ

Затим га у ланце који су дуги седамдесет лаката, вежите.

আয়াত: 33

إِنَّهُۥ كَانَ لَا يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ ٱلۡعَظِيمِ

јер он у Бога Великог није веровао

আয়াত: 34

وَلَا يَحُضُّ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Он није подстицао људе да хране сиромашне.

আয়াত: 35

فَلَيۡسَ لَهُ ٱلۡيَوۡمَ هَٰهُنَا حَمِيمٞ

Он на Судњем дану неће имати блиског пријатеља који ће га од казне спасити.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• المِنَّة التي على الوالد مِنَّة على الولد تستوجب الشكر.

Благодат према оцу је благодат и према детету, и она изискује захваљивање на њој.

• إطعام الفقير والحض عليه من أسباب الوقاية من عذاب النار.

Помагање сиромаха и дељење хране, као и подстицање на то, дела су која узрокују спас од Ватре.

• شدة عذاب يوم القيامة تستوجب التوقي منه بالإيمان والعمل الصالح.

Из спознаје жестине казне на Судњем дану произлази обавеза заштите од те казне кроз веровање и чињење добрих дела.