Mənaların tərcüməsi Ayə 114 Surə ət-Tovbə -

Ayə: 114

وَمَا كَانَ ٱسۡتِغۡفَارُ إِبۡرَٰهِيمَ لِأَبِيهِ إِلَّا عَن مَّوۡعِدَةٖ وَعَدَهَآ إِيَّاهُ فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُۥٓ أَنَّهُۥ عَدُوّٞ لِّلَّهِ تَبَرَّأَ مِنۡهُۚ إِنَّ إِبۡرَٰهِيمَ لَأَوَّٰهٌ حَلِيمٞ

Ibrahim je za svoga oca oprost molio jer je obećao da će to učiniti, nadajući se da će prihvatiti islam. Kada je Ibrahimu postalo jasno da je njegov otac Allahov neprijatelj, zbog toga što savjete nije prihvatao ili zbog toga što je posredstvom Objave saznao da će kao nevjernik umrijeti, odrekao ga se. Traženje oprosta za njega bilo je dio njegovog zaključka i truda, a ne kao vid suprotstavljanja Allahovom propisu koji mu je objavio. Ibrahim, neka mu je Allahov mir, bio je Allahu izuzetno predan i puno je svome nepravednom narodu praštao.

Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:

• بطلان الاحتجاج على جواز الاستغفار للمشركين بفعل إبراهيم عليه السلام.

Ajetima se ukazuje na neispravnost stava o dozvoli traženja oprosta za mnogobošče, analogno postupku poslanika Ibrahima.

• أن الذنوب والمعاصي هي سبب المصائب والخذلان وعدم التوفيق.

Grijesi su uzrok nedaća, gubitka i neuspjeha.

• أن الله هو مالك الملك، وهو ولينا، ولا ولي ولا نصير لنا من دونه.

Allah ima sveobuhvatnu vlast, On je naš zaštitnik, i pored Njega mi nemamo ni zaštitnika ni pomagača.

• بيان فضل أصحاب النبي صلى الله عليه وسلم على سائر الناس.

Ajetima se ukazuje na vrijednost drugova Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u odnosu na druge ljude.