অর্থসমূহের অনুবাদ আয়াত 106 সূরা সূরা আলে ইমরান - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - আল-কুরআনুল কারীম বিশ্বকোষ

আয়াত: 106

يَوۡمَ تَبۡيَضُّ وُجُوهٞ وَتَسۡوَدُّ وُجُوهٞۚ فَأَمَّا ٱلَّذِينَ ٱسۡوَدَّتۡ وُجُوهُهُمۡ أَكَفَرۡتُم بَعۡدَ إِيمَٰنِكُمۡ فَذُوقُواْ ٱلۡعَذَابَ بِمَا كُنتُمۡ تَكۡفُرُونَ

Ова велика казна на Судњем дану ће задесити невернике, на дану када побеле лица верника од радости и среће, а поцрне лица неверника од туге и жалости. Они којима лица поцрне на том великом дану, рећи ће им се: "Зар сте узневеровали у Божију једноћу и у завет којег сте Му дали да Му нећете судруга придруживати, а пре тога сте га потврдили? Осетите Божију казну коју вам је припремио због вашег неверства.

এই পৃষ্ঠার আয়াতগুলোর কতক ফায়দা:

• متابعة أهل الكتاب في أهوائهم تقود إلى الضلال والبعد عن دين الله تعالى.

Слеђење прохтева оних којима је дата Књига води у заблуду, далеко од Аллахове вере.

• الاعتصام بالكتاب والسُّنَّة والاستمساك بهديهما أعظم وسيلة للثبات على الحق، والعصمة من الضلال والافتراق.

Чврсто држање Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе) је највећи узрок устрајности на истини.

• الافتراق والاختلاف الواقع في هذه الأمة في قضايا الاعتقاد فيه مشابهة لمن سبق من أهل الكتاب.

Разилажење и разједињеност у овој заједници по питању веровања слично је ономе у шта су упали следбеници Књиге.

• وجوب الأمر بالمعروف والنهي عن المنكر؛ لأن به فلاح الأمة وسبب تميزها.

Ови одломци указују на обавезност наређивања добра и забрањивања зла, јер је у томе спас и одликованост ове заједнице.