অর্থসমূহের অনুবাদ আয়াত 90 সূরা আত-তাওবা - কুরআনুল কারীমের সংক্ষিপ্ত তাফসীরের সার্বিয়ান ভাষায় অনুবাদ - আল-কুরআনুল কারীম বিশ্বকোষ

আয়াত: 90

وَجَآءَ ٱلۡمُعَذِّرُونَ مِنَ ٱلۡأَعۡرَابِ لِيُؤۡذَنَ لَهُمۡ وَقَعَدَ ٱلَّذِينَ كَذَبُواْ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥۚ سَيُصِيبُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Долазили су и неки бедуини код Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, али с оправданим разлогом, да им допусти изостанак из похода на Тебук, а дволичњаци међу бедуинима изостали су без оправдања. Они су прекршили своје обећање дато Богу и Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, када су одбили послушност, јер не признају Ислам за своју веру. Бедуине који су имали лажне изговоре, и оне који су изостали без ваљаног разлога, чека болна и страшна казна у Паклу.

এই পৃষ্ঠার আয়াতগুলোর কতক ফায়দা:

• المجاهدون سيحصِّلون الخيرات في الدنيا، وإن فاتهم هذا فلهم الفوز بالجنة والنجاة من العذاب في الآخرة.

Борци на Божјем путу добиће награду и благодати још на овом свету. Уколико их то мимоиђе, онда ће на Будућем свету сигурно бити награђени Рајем, и биће сачувани ватре у Паклу.

• الأصل أن المحسن إلى الناس تكرمًا منه لا يؤاخَذ إن وقع منه تقصير.

Доброчинитељу који људима чини добро се, из поштовања према њему, не сме замерити ако погреши и подбаци у чињењу доброчинства.

• أن من نوى الخير، واقترن بنيته الجازمة سَعْيٌ فيما يقدر عليه، ثم لم يقدر- فإنه يُنَزَّل مَنْزِلة الفاعل له.

Онај ко има искрену намеру да учини добро дело и притом преузме све потребне кораке да то добро учини, а затим у томе буде спречен – има награду као да је то добро учинио.

• الإسلام دين عدل ومنطق؛ لذلك أوجب العقوبة والمأثم على المنافقين المستأذنين وهم أغنياء ذوو قدرة على الجهاد بالمال والنفس.

Будући да је Ислам праведна и разумна вера, заслужили су казну они лицемери међу богаташима који су били у стању да се боре својим имецима и животима, али су тражили допуштење да не пођу у бој.