Prijevod značenja Sura Junus - Prijevod sažetog tefsira Kur'ana na srpski jezik. - Broj stranice 217 - Enciklopedija Kur'ana

Ajet: 71

۞ وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ نُوحٍ إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ إِن كَانَ كَبُرَ عَلَيۡكُم مَّقَامِي وَتَذۡكِيرِي بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ فَعَلَى ٱللَّهِ تَوَكَّلۡتُ فَأَجۡمِعُوٓاْ أَمۡرَكُمۡ وَشُرَكَآءَكُمۡ ثُمَّ لَا يَكُنۡ أَمۡرُكُمۡ عَلَيۡكُمۡ غُمَّةٗ ثُمَّ ٱقۡضُوٓاْ إِلَيَّ وَلَا تُنظِرُونِ

Испричај, о Посланиче, овим многобошцима који поричу истину, казивање о Ноји, мир над њим, који је своме народу рекао: Ако је вама тежак мој боравак међу вама, и ако вам је тешко што вас опомињем Божјим речима и доказима, и ако сте одлучили да ме убијете, па ја се само на Бога ослањам и од Њега тражим помоћ против ваших сплетки. Одлучите шта хоћете и слободно донесите одлуку о мом убиству, а у помоћ позовите и своја лажна божанства, и у тој одлуци о мом убиству се не устручавајте, нека буде јасна, а затим извршите то и не одгађајте нимало.

Ajet: 72

فَإِن تَوَلَّيۡتُمۡ فَمَا سَأَلۡتُكُم مِّنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِۖ وَأُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

А ако се окренете од мог позива, па ви знате да ја од вас никакву надокнаду не тражим за посланицу коју вам достављам од мога Господара, мене ће само Бог да награди, без обзира да ли ви у то поверовали или не. Мени је наредио Бог да будем међу муслиманима - Њему преданим верницима који су покорни и који чине добра дела.

Ajet: 73

فَكَذَّبُوهُ فَنَجَّيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ وَجَعَلۡنَٰهُمۡ خَلَٰٓئِفَ وَأَغۡرَقۡنَا ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَاۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Његов народ га је у лаж утерао и није му веровао, па смо Ми њега и вернике у лађи спасили, па смо их наследницима за оне пре њих учинили, док смо оне који су порицали Божје речи и доказе потопили. Зато, размисли о томе, о Посланиче, какав је био свршетак оних које је Ној, мир над њим, упозоравао а који нису поверовали.

Ajet: 74

ثُمَّ بَعَثۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ رُسُلًا إِلَىٰ قَوۡمِهِمۡ فَجَآءُوهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَمَا كَانُواْ لِيُؤۡمِنُواْ بِمَا كَذَّبُواْ بِهِۦ مِن قَبۡلُۚ كَذَٰلِكَ نَطۡبَعُ عَلَىٰ قُلُوبِ ٱلۡمُعۡتَدِينَ

Затим смо, после Ноја, мир над њим, након одређеног времена слали посланике народима њиховим који су им јасне доказе доносили, али они нису хтели да верују због њиховог пријашњег негирања и у утеривања у лаж Божјих посланика. После је Бог њихова срца запечатио, а исто тако ће запечатити срца свих оних који не верују и границе Божје прелазе, у било којем времену и месту.

Ajet: 75

ثُمَّ بَعَثۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِم مُّوسَىٰ وَهَٰرُونَ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ بِـَٔايَٰتِنَا فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمٗا مُّجۡرِمِينَ

Након одређеног времена, после ових посланика, Ми смо послали Мојсија и његова брата Арона, фараону, владару Египта и угледницима из његовог народа. Послали смо их са јасним доказима који су указивали на њихову исправност, па су се они узохолили и нису поверовали и били су народ злочиначки јер су негирали Бога и порицали су Његове посланике.

Ajet: 76

فَلَمَّا جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ مِنۡ عِندِنَا قَالُوٓاْ إِنَّ هَٰذَا لَسِحۡرٞ مُّبِينٞ

Када је фараону и главешинама његовог народа дошла истина преко Мојсија и Арона, која указује на истинитост Мојсијевог посланства, они су казали да се ради о јасној враџбини и да то није истина.

Ajet: 77

قَالَ مُوسَىٰٓ أَتَقُولُونَ لِلۡحَقِّ لَمَّا جَآءَكُمۡۖ أَسِحۡرٌ هَٰذَا وَلَا يُفۡلِحُ ٱلسَّٰحِرُونَ

Негирајући њихове тврдње, Мојсије је казао: Зар истину која вам долази сматрате враџбином? То никако није враџбина, а ја знам да врачар никада неће успети, па како онда да се тиме бавим?

Ajet: 78

قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا لِتَلۡفِتَنَا عَمَّا وَجَدۡنَا عَلَيۡهِ ءَابَآءَنَا وَتَكُونَ لَكُمَا ٱلۡكِبۡرِيَآءُ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا نَحۡنُ لَكُمَا بِمُؤۡمِنِينَ

Фараонов народ одговорио је Мојсију следећим речима: Зар си дошао с том враџбином да би нас од вере наших предака одвратио, па да ти и твој брат преузмете власт у Мисиру? О Мојсије, ми теби и Арону не верујемо да сте посланици од Бога нама послани.

Poruke i pouke ajeta na ovoj stranici:

• سلاح المؤمن في مواجهة أعدائه هو التوكل على الله.

Верничка снага у борби против непријатеља је искрено ослањање на Бога.

• الإصرار على الكفر والتكذيب بالرسل يوجب الختم على القلوب فلا تؤمن أبدًا.

Устрајност у неверовању и порицању Божјих посланика доводи до тога да срце човека буде запечаћено у охолости и заблуди, и да никада не поверује.

• حال أعداء الرسل واحد، فهم دائما يصفون الهدى بالسحر أو الكذب.

Стање неверника у погледу Божјих посланика увек је исто. Они су увек упуту сматрали враџбином и лажним говором.

• إن الساحر لا يفلح أبدًا.

Онај ко се бави враџбином никада неће успети.