Prijevod značenja Ajet 97 Sura Sura el-Maida - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Enciklopedija Kur'ana

Ajet: 97

۞ جَعَلَ ٱللَّهُ ٱلۡكَعۡبَةَ ٱلۡبَيۡتَ ٱلۡحَرَامَ قِيَٰمٗا لِّلنَّاسِ وَٱلشَّهۡرَ ٱلۡحَرَامَ وَٱلۡهَدۡيَ وَٱلۡقَلَٰٓئِدَۚ ذَٰلِكَ لِتَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِ وَأَنَّ ٱللَّهَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٌ

Аллах је Ка'бу, свети храм, учинио људима темељом верских користи, попут молитве, великог ходочашћа и малог ходочашћа, али и темељом овосветских користи јер је у мекканском храму сигурност, и ту долазе плодови свега. И учинио је свете месеце - зул-ка'де, зул-хиџџе, мухаррем и реџеб - сигурним, у њима их други не нападају. И Аллах је учинио животиње жртвенице, означене и неозначене, које су вођени да се принесу у мекканском храму, сигурношћу за њихове власнике од узнемиравања. Аллах вам је дао те благодати како бисте знали да Аллах зна све што је на небесима и на Земљи, да је апсолутно свезнајући. Ти Његови прописи, у којима су користи за вас и одагнавање штета од вас, доказ су да Он зна оно што је добро за Његове вернике.

Poruke i pouke ajeta na ovoj stranici:

• الأصل في شعائر الله تعالى أنها جاءت لتحقيق مصالح العباد الدنيوية والأخروية، ودفع المضار عنهم.

Основа у Аллаховим знамењима јесте да се њима остварују овосветске и оносветске користи Аллахових робова, и отклањају штете.

• عدم الإعجاب بالكثرة، فإنّ كثرة الشيء ليست دليلًا على حِلِّه أو طِيبه، وإنما الدليل يكمن في الحكم الشرعي.

Ови одломци нам говоре да не треба бити задивљен самим мноштвом, јер то није доказ да је нешто дозвољено и лепо, већ је доказ у верском пропису.

• من أدب المُسْتفتي: تقييد السؤال بحدود معينة، فلا يسوغ السؤال عما لا حاجة للمرء ولا غرض له فيه.

Од бонтона оног ко пита за верски пропис јесте да своје питање ограничи, па да не пита о ономе за чим нема потребе.

• ذم مسالك المشركين فيما اخترعوه وزعموه من محرمات الأنعام ك: البَحِيرة، والسائبة، والوصِيلة، والحامي.

У овим речима су осуђени поступци вишебожаца које су произвољно чинили, па су забранили стоку коју су назвали: бехира, са'иба, весила и хам.