Terjemahan makna Surah Surah Asy-Syu'arā` - Terjemahan Audio - Pusat Terjemah Ruwwād - Ensiklopedia Alquran Alkarim

Песници

Ayah: 1

طسٓمٓ

Та-син-мим.^[1]

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ayah: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази јасне Књиге!

Ayah: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

Ayah: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

Ayah: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

Ayah: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

Ayah: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

Ayah: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

Ayah: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

Ayah: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

Ayah: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

Ayah: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

Ayah: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

Ayah: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

Ayah: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

Ayah: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

Ayah: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

Ayah: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

Ayah: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

Ayah: 20

قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذٗا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије,

Ayah: 21

فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمٗا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио.

Ayah: 22

وَتِلۡكَ نِعۡمَةٞ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

Ayah: 23

قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„А ко је Господар светова?“ Упита фараон.

Ayah: 24

قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ

„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он.

Ayah: 25

قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ

„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе.

Ayah: 26

قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије.

Ayah: 27

قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونٞ

„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон.

Ayah: 28

قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ

„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије.

Ayah: 29

قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ

А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

Ayah: 30

قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءٖ مُّبِينٖ

„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он.

Ayah: 31

قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон.

Ayah: 32

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија.

Ayah: 33

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела.

Ayah: 34

قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе,

Ayah: 35

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

Ayah: 36

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају,

Ayah: 37

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمٖ

све веште чаробњаке ће ти довести.“

Ayah: 38

فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана,

Ayah: 39

وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ

а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите,

Ayah: 40

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

Ayah: 41

فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

Ayah: 42

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذٗا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

„Да“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

Ayah: 43

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ

Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

Ayah: 44

فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

Ayah: 45

فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

Затим Мојсије баци свој штап, који одједном прогута оно што су они лажно извели.

Ayah: 46

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Чаробњаци онда ничице падоше

Ayah: 47

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова.

Ayah: 48

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Мојсијевог и Ароновог Господара.“

Ayah: 49

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

Ayah: 50

قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо.

Ayah: 51

إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први поверовали.“

Ayah: 52

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ

И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

Ayah: 53

فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

И фараон посла сакупљаче по градовима.

Ayah: 54

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةٞ قَلِيلُونَ

„Заиста су ови мала скупина,

Ayah: 55

وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ

и расрдили су нас,

Ayah: 56

وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ

а сви смо спремни!“

Ayah: 57

فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

И Ми их изведосмо из вртова и река,

Ayah: 58

وَكُنُوزٖ وَمَقَامٖ كَرِيمٖ

из ризница и дивних двораца.

Ayah: 59

كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови,

Ayah: 60

فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ

па их они, у зори, сустигоше,

Ayah: 61

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

па кад једни друге угледаше, Мојсијеви следбеници повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

Ayah: 62

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

Ayah: 63

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقٖ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо,

Ayah: 64

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

и Ми онда тамо оне друге приближисмо,

Ayah: 65

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо,

Ayah: 66

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а оне друге потописмо.

Ayah: 67

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници.

Ayah: 68

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви.

Ayah: 69

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

И казуј им вест о Авраму,

Ayah: 70

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

Ayah: 71

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامٗا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“,

Ayah: 72

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

он рече: „Да ли вас они чују када се молите,

Ayah: 73

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

Ayah: 74

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

Ayah: 75

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

Ayah: 76

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

ви и ваши давни преци,

Ayah: 77

فَإِنَّهُمۡ عَدُوّٞ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

Ayah: 78

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује,

Ayah: 79

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

и Који ме храни и поји,

Ayah: 80

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

и Који ме, кад се разболим, лечи,

Ayah: 81

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи,

Ayah: 82

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити!

Ayah: 83

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

Ayah: 84

وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقٖ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене,

Ayah: 85

وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ

и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати,

Ayah: 86

وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим,

Ayah: 87

وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ

и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени,

Ayah: 88

يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالٞ وَلَا بَنُونَ

на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити,

Ayah: 89

إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبٖ سَلِيمٖ

само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

Ayah: 90

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ

И Рај ће да се приближи богобојазнима,

Ayah: 91

وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ

а Пакао да се укаже заблуделима,

Ayah: 92

وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали,

Ayah: 93

مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ

а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

Ayah: 94

فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ

Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени,

Ayah: 95

وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ

и Сотонине војске - сви заједно.

Ayah: 96

قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ

И они ће, свађајући се у њему, да говоре:

Ayah: 97

تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ

„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

Ayah: 98

إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења,

Ayah: 99

وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

а само су нас зликовци на странпутицу завели,

Ayah: 100

فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ

па немамо ни заговорника,

Ayah: 101

وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمٖ

ни блиског пријатеља,

Ayah: 102

فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةٗ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

Ayah: 103

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих ипак нису верници.

Ayah: 104

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви.

Ayah: 105

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Нојев народ је сматрао посланике лажним

Ayah: 106

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите?

Ayah: 107

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

Ayah: 108

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 109

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих светова.

Ayah: 110

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 111

۞ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ

Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

Ayah: 112

قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

“Не знам ја шта су они радили”, рече он.

Ayah: 113

إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ

„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун,

Ayah: 114

وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а ја вернике нећу да отерам,

Ayah: 115

إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٞ

ја само јавно опомињем!”

Ayah: 116

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ

„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

Ayah: 117

قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ

„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује,

Ayah: 118

فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحٗا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

Ayah: 119

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи,

Ayah: 120

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ

а остале смо потопили.

Ayah: 121

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

Ayah: 122

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви!

Ayah: 123

كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И народ Ад је сматрао лажним посланике.

Ayah: 124

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ayah: 125

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

Ayah: 126

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 127

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења.

Ayah: 128

أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةٗ تَعۡبَثُونَ

Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући,

Ayah: 129

وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ

и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите,

Ayah: 130

وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ

а кад кажњавате, кажњавате као силници?

Ayah: 131

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

Зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 132

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ

Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате,

Ayah: 133

أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمٖ وَبَنِينَ

дарује вам стоку и синове,

Ayah: 134

وَجَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

и баште и изворе.

Ayah: 135

إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану.

Ayah: 136

قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ

Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао,

Ayah: 137

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ

овако су веровали и давни народи,

Ayah: 138

وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

Ayah: 139

فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује.

Ayah: 140

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар је твој заиста силан и милостив.

Ayah: 141

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Семуд је сматрао лажним посланике.

Ayah: 142

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ayah: 143

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

Ayah: 144

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 145

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Ayah: 146

أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ

Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни,

Ayah: 147

فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

у вртовима и међу изворима,

Ayah: 148

وَزُرُوعٖ وَنَخۡلٖ طَلۡعُهَا هَضِيمٞ

у усевима и међу палмама са зрелим плодовима?

Ayah: 149

وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتٗا فَٰرِهِينَ

И ви у брдима врло спретно клешете куће,

Ayah: 150

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 151

وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

И не слушајте наредбе оних који у злу претерују,

Ayah: 152

ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ

који на Земљи неред чине и не поправљају се."

Ayah: 153

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен,

Ayah: 154

مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

Ayah: 155

قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةٞ لَّهَا شِرۡبٞ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан,

Ayah: 156

وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

Ayah: 157

فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ

Али, они је заклаше и потом зажалише,

Ayah: 158

فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује.

Ayah: 159

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар - заиста је Он Силни и Милостиви!

Ayah: 160

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лотов народ је сматрао лажним посланике.

Ayah: 161

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите?

Ayah: 162

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

Ayah: 163

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 164

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Ayah: 165

أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Зашто ви, мимо свих светова, мушкарцима са страшћу прилазите,

Ayah: 166

وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ

а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

Ayah: 167

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ

Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

Ayah: 168

قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ

„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он.

Ayah: 169

رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ

„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

Ayah: 170

فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо сачували њега и његову породицу - све,

Ayah: 171

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице која је остала са онима који су искусили казну,

Ayah: 172

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а затим смо остале уништили

Ayah: 173

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرٗاۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ

спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

Ayah: 174

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

Ayah: 175

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

Ayah: 176

كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И становници Ејке су угонили посланике у лаж.

Ayah: 177

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ayah: 178

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

Ayah: 179

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Ayah: 180

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Ayah: 181

۞ أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ

Право мерите на литру и не закидајте,

Ayah: 182

وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ

а на кантару мерите исправном мером,

Ayah: 183

وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините,

Ayah: 184

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ

и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

Ayah: 185

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен;

Ayah: 186

وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов;

Ayah: 187

فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

Ayah: 188

قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ

„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он.

Ayah: 189

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ

И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана.

Ayah: 190

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

Ayah: 191

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

Ayah: 192

وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Кур'ан је сигурно објава Господара светова;

Ayah: 193

نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ

доноси га поверљиви анђео,

Ayah: 194

عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ

на срце твоје, да опомињеш,

Ayah: 195

بِلِسَانٍ عَرَبِيّٖ مُّبِينٖ

на јасном арапском језику.

Ayah: 196

وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Он је споменут у књигама претходних посланика,

Ayah: 197

أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова?

Ayah: 198

وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ

А да га објављујемо неком неарапу,

Ayah: 199

فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ

па да им га он чита, опет у њега не би поверовали.

Ayah: 200

كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника,

Ayah: 201

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

они у њега неће да верују док не виде болну патњу,

Ayah: 202

فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете,

Ayah: 203

فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ

па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

Ayah: 204

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Па зар они пожурују Нашу казну?!

Ayah: 205

أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ

Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама,

Ayah: 206

ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ

и на крају их снађе оно чиме им се прети,

Ayah: 207

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ

зар ће им користи сладак живот који су проводили?

Ayah: 208

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ

Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали,

Ayah: 209

ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били.

Ayah: 210

وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ

Кур'ан не доносе ђаволи,

Ayah: 211

وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ

незамисливо је да то они раде; и они то не могу.

Ayah: 212

إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ

Они су потпуно спречени и да га прислушкују.

Ayah: 213

فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ

Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени!

Ayah: 214

وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ

И упозоравај своју најближу родбину,

Ayah: 215

وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

и буди понизан према верницима који те следе!

Ayah: 216

فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءٞ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

Ayah: 217

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

И поуздај се у Силног и Милостивог,

Ayah: 218

ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ

Који те види кад устанеш,

Ayah: 219

وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ

да са осталима молитву обавиш.

Ayah: 220

إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

јер Он, заиста, све чује и све зна.

Ayah: 221

هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ

Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи?

Ayah: 222

تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمٖ

Они долазе сваком лажову, грешнику,

Ayah: 223

يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ

и прислушкују, а већина њих су лажљивци.

Ayah: 224

وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ

А заведени следе песнике.

Ayah: 225

أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادٖ يَهِيمُونَ

Зар не знаш да они сваком долином блуде

Ayah: 226

وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ

и да говоре оно што не раде,

Ayah: 227

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرٗا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبٖ يَنقَلِبُونَ

тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити.