ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߛߞߎ߬ߦߊ߬ߟߊ ߟߎ߬ ߝߐߘߊ - ߛߙߌߓߌߦߊߞߊ߲ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߘߟߊߡߌߘߊ

Песници

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 1

طسٓمٓ

Та-син-мим.^[1]

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази јасне Књиге!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 20

قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذٗا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 21

فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمٗا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 22

وَتِلۡكَ نِعۡمَةٞ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 23

قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„А ко је Господар светова?“ Упита фараон.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 24

قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ

„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 25

قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ

„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 26

قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 27

قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونٞ

„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 28

قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ

„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 29

قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ

А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 30

قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءٖ مُّبِينٖ

„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 31

قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 32

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 34

قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 35

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 36

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 37

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمٖ

све веште чаробњаке ће ти довести.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ

а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 41

فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 42

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذٗا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

„Да“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 43

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ

Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 44

فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 45

فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

Затим Мојсије баци свој штап, који одједном прогута оно што су они лажно извели.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 46

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Чаробњаци онда ничице падоше

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 47

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 48

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Мојсијевог и Ароновог Господара.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 49

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 50

قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 51

إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први поверовали.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 52

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ

И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 53

فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

И фараон посла сакупљаче по градовима.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 54

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةٞ قَلِيلُونَ

„Заиста су ови мала скупина,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 55

وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ

и расрдили су нас,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 56

وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ

а сви смо спремни!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 57

فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

И Ми их изведосмо из вртова и река,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 58

وَكُنُوزٖ وَمَقَامٖ كَرِيمٖ

из ризница и дивних двораца.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 59

كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 60

فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ

па их они, у зори, сустигоше,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 61

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

па кад једни друге угледаше, Мојсијеви следбеници повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 62

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 63

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقٖ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 64

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

и Ми онда тамо оне друге приближисмо,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 65

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 66

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а оне друге потописмо.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 67

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 68

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 69

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

И казуј им вест о Авраму,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 70

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 71

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامٗا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 72

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

он рече: „Да ли вас они чују када се молите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 73

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 74

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 75

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 76

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

ви и ваши давни преци,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 77

فَإِنَّهُمۡ عَدُوّٞ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 78

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 79

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

и Који ме храни и поји,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 80

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

и Који ме, кад се разболим, лечи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 81

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 82

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 83

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 84

وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقٖ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 85

وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ

и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 86

وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 87

وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ

и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 88

يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالٞ وَلَا بَنُونَ

на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 89

إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبٖ سَلِيمٖ

само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 90

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ

И Рај ће да се приближи богобојазнима,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 91

وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ

а Пакао да се укаже заблуделима,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 92

وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 93

مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ

а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 94

فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ

Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 95

وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ

и Сотонине војске - сви заједно.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 96

قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ

И они ће, свађајући се у њему, да говоре:

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 97

تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ

„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 98

إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 99

وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

а само су нас зликовци на странпутицу завели,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 100

فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ

па немамо ни заговорника,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 101

وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمٖ

ни блиског пријатеља,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 102

فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةٗ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 103

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих ипак нису верници.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 104

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 105

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Нојев народ је сматрао посланике лажним

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 106

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 107

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 108

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 109

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 110

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 111

۞ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ

Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 112

قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

“Не знам ја шта су они радили”, рече он.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 113

إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ

„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 114

وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а ја вернике нећу да отерам,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 115

إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٞ

ја само јавно опомињем!”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 116

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ

„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 117

قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ

„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 118

فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحٗا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 119

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 120

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ

а остале смо потопили.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 121

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 122

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 123

كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И народ Ад је сматрао лажним посланике.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 124

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 125

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 126

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 127

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 128

أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةٗ تَعۡبَثُونَ

Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 129

وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ

и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 130

وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ

а кад кажњавате, кажњавате као силници?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 131

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

Зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 132

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ

Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 133

أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمٖ وَبَنِينَ

дарује вам стоку и синове,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 134

وَجَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

и баште и изворе.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 135

إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 136

قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ

Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 137

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ

овако су веровали и давни народи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 138

وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 139

فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 140

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар је твој заиста силан и милостив.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 141

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Семуд је сматрао лажним посланике.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 142

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 143

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 144

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 145

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 146

أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ

Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 147

فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

у вртовима и међу изворима,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 148

وَزُرُوعٖ وَنَخۡلٖ طَلۡعُهَا هَضِيمٞ

у усевима и међу палмама са зрелим плодовима?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 149

وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتٗا فَٰرِهِينَ

И ви у брдима врло спретно клешете куће,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 150

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 151

وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

И не слушајте наредбе оних који у злу претерују,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 152

ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ

који на Земљи неред чине и не поправљају се."

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 153

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 154

مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 155

قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةٞ لَّهَا شِرۡبٞ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 156

وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 157

فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ

Али, они је заклаше и потом зажалише,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 158

فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 159

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А заиста је твој Господар - заиста је Он Силни и Милостиви!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 160

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лотов народ је сматрао лажним посланике.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 161

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 162

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 163

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 164

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 165

أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Зашто ви, мимо свих светова, мушкарцима са страшћу прилазите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 166

وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ

а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 167

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ

Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 168

قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ

„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 169

رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ

„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 170

فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо сачували њега и његову породицу - све,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 171

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице која је остала са онима који су искусили казну,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 172

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а затим смо остале уништили

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 173

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرٗاۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ

спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 174

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 175

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 176

كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И становници Ејке су угонили посланике у лаж.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 177

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 178

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 179

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 180

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 181

۞ أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ

Право мерите на литру и не закидајте,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 182

وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ

а на кантару мерите исправном мером,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 183

وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 184

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ

и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 185

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен;

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 186

وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов;

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 187

فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 188

قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ

„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 189

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ

И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 190

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 191

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 192

وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Кур'ан је сигурно објава Господара светова;

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 193

نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ

доноси га поверљиви анђео,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 194

عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ

на срце твоје, да опомињеш,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 195

بِلِسَانٍ عَرَبِيّٖ مُّبِينٖ

на јасном арапском језику.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 196

وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Он је споменут у књигама претходних посланика,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 197

أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 198

وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ

А да га објављујемо неком неарапу,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 199

فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ

па да им га он чита, опет у њега не би поверовали.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 200

كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 201

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

они у њега неће да верују док не виде болну патњу,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 202

فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 203

فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ

па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 204

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Па зар они пожурују Нашу казну?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 205

أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ

Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 206

ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ

и на крају их снађе оно чиме им се прети,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 207

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ

зар ће им користи сладак живот који су проводили?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 208

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ

Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 209

ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 210

وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ

Кур'ан не доносе ђаволи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 211

وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ

незамисливо је да то они раде; и они то не могу.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 212

إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ

Они су потпуно спречени и да га прислушкују.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 213

فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ

Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 214

وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ

И упозоравај своју најближу родбину,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 215

وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

и буди понизан према верницима који те следе!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 216

فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءٞ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 217

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

И поуздај се у Силног и Милостивог,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 218

ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ

Који те види кад устанеш,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 219

وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ

да са осталима молитву обавиш.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 220

إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

јер Он, заиста, све чује и све зна.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 221

هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ

Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 222

تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمٖ

Они долазе сваком лажову, грешнику,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 223

يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ

и прислушкују, а већина њих су лажљивци.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 224

وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ

А заведени следе песнике.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 225

أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادٖ يَهِيمُونَ

Зар не знаш да они сваком долином блуде

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 226

وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ

и да говоре оно што не раде,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 227

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرٗا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبٖ يَنقَلِبُونَ

тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити.