Traduzione dei significati Sura Al-Furqân - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 365 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Versetto: 56

وَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ إِلَّا مُبَشِّرٗا وَنَذِيرٗا

Ми смо те, посланиче Мухамеде, послали да радосне вести донесеш онима који верују и чине добра дела, и да опомињеш оне који не верују и Богу су непокорни.

Versetto: 57

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍ إِلَّا مَن شَآءَ أَن يَتَّخِذَ إِلَىٰ رَبِّهِۦ سَبِيلٗا

Реци људима, Божји Посланиче: “За достављање Ислама ја не тражим од вас никакву награду, мене ће Милостиви Бог да награди, само желим да међу вама буде оних који ће да поверују у Милостивог Бога и да удељујући милостињу крену путем Божјег задовољства.”

Versetto: 58

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡحَيِّ ٱلَّذِي لَا يَمُوتُ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِهِۦۚ وَكَفَىٰ بِهِۦ بِذُنُوبِ عِبَادِهِۦ خَبِيرًا

У свим својим пословима и стварима ослони се на Бога, Живог и вечног, Који никад неће да умре, и слави Га и величај, јер је савршен и нема недостатака. А доста је то што је Свезнајући Бог обавештен о гресима Својих слугу – ниједна Му тајна није скривена – и Он ће их, нека знају, позвати на одговорност за своја дела.

Versetto: 59

ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ ثُمَّ ٱسۡتَوَىٰ عَلَى ٱلۡعَرۡشِۖ ٱلرَّحۡمَٰنُ فَسۡـَٔلۡ بِهِۦ خَبِيرٗا

Бог је Онај Који је створио небеса и Земљу и оно што се између њих налази за шест временских раздобља, затим се узвисио изнад Престоља онако како приличи Његовој величини, савршенству и узвишености. Он је Милостиви. Посланиче, о Богу питај само Њега, Који све зна и Коме ништа није скривено.

Versetto: 60

وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱسۡجُدُواْۤ لِلرَّحۡمَٰنِ قَالُواْ وَمَا ٱلرَّحۡمَٰنُ أَنَسۡجُدُ لِمَا تَأۡمُرُنَا وَزَادَهُمۡ نُفُورٗا۩

А када се незнанобошцима каже да падну ничице пред Милостивим Богом, они се праве да не знају ко је Милостиви. Говоре: “Нећемо пасти ничице! А ко је Милостиви? Не знамо ко је то и не признајемо га. Зар да паднемо ничице само због твоје заповести, и то оном кога не познајемо?!” Они се, због одбијања клањања Богу, још више отуђују од истине.

Versetto: 61

تَبَارَكَ ٱلَّذِي جَعَلَ فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَجَعَلَ فِيهَا سِرَٰجٗا وَقَمَرٗا مُّنِيرٗا

Нека је хваљен и узвишен Бог, Онај Који је створио на небу огромна сазвежђа и на небу дао Сунце као светиљку и месец који сија и осветљава Земљу тако што се од њега одбијају сунчеви зраци.

Versetto: 62

وَهُوَ ٱلَّذِي جَعَلَ ٱلَّيۡلَ وَٱلنَّهَارَ خِلۡفَةٗ لِّمَنۡ أَرَادَ أَن يَذَّكَّرَ أَوۡ أَرَادَ شُكُورٗا

Мудри Бог је створио ноћ и дан који се међусобно смењују. У томе су показатељи Божје величине и мудрости онима који умеју извући поуку и који желе бити захвални Милостивом Богу на небројеним благодатима.

Versetto: 63

وَعِبَادُ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلَّذِينَ يَمۡشُونَ عَلَى ٱلۡأَرۡضِ هَوۡنٗا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ ٱلۡجَٰهِلُونَ قَالُواْ سَلَٰمٗا

Богобојазне, честите Божје слуге су они који скрушено, скромно и смирено ходају по Земљи, а кад им се неприлично обрате безумници и незналице, они им не узврате на исти начин, него им благо и учтиво одговоре.

Versetto: 64

وَٱلَّذِينَ يَبِيتُونَ لِرَبِّهِمۡ سُجَّدٗا وَقِيَٰمٗا

Они ноћи проводе у богослужењу: падајући ничице на својим челима и стојећи на ноћној молитви Богу се моле.

Versetto: 65

وَٱلَّذِينَ يَقُولُونَ رَبَّنَا ٱصۡرِفۡ عَنَّا عَذَابَ جَهَنَّمَۖ إِنَّ عَذَابَهَا كَانَ غَرَامًا

И моле Бога да их сачува страдања у Паклу, јер је то сигурни суноврат, тим пре јер казну не може избећи онај ко умре као неверник.

Versetto: 66

إِنَّهَا سَآءَتۡ مُسۡتَقَرّٗا وَمُقَامٗا

Паклена ватра је грозно боравиште онима који се у њој налазе.

Versetto: 67

وَٱلَّذِينَ إِذَآ أَنفَقُواْ لَمۡ يُسۡرِفُواْ وَلَمۡ يَقۡتُرُواْ وَكَانَ بَيۡنَ ذَٰلِكَ قَوَامٗا

Честити, богобојазни верници, о којима је реч, удељују од оног чиме их је Узвишени Бог опскрбио али не до граница расипништва. Исто тако, они не шкртаре према себи нити према онима о којима су дужни да се брину. Њихово трошење је златна средина између расипништва и шкртости.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.