Traduzione dei significati Sura Al-Mâ’idah - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 113 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Versetto: 32

مِنۡ أَجۡلِ ذَٰلِكَ كَتَبۡنَا عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ أَنَّهُۥ مَن قَتَلَ نَفۡسَۢا بِغَيۡرِ نَفۡسٍ أَوۡ فَسَادٖ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَكَأَنَّمَا قَتَلَ ٱلنَّاسَ جَمِيعٗا وَمَنۡ أَحۡيَاهَا فَكَأَنَّمَآ أَحۡيَا ٱلنَّاسَ جَمِيعٗاۚ وَلَقَدۡ جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُنَا بِٱلۡبَيِّنَٰتِ ثُمَّ إِنَّ كَثِيرٗا مِّنۡهُم بَعۡدَ ذَٰلِكَ فِي ٱلۡأَرۡضِ لَمُسۡرِفُونَ

Због Каиновог убиства свог брата дали смо до знања Израиљћанима да онај ко бесправно убије неког, ко није заслужио одмазду нити је ширио неред по Земљи кроз неверство и разбојништво, као да је све људе поубијао, јер такав не разликује између невиног и злочинца. Ко се суздржи од убијања онога кога је Аллах забранио убити, јер верује да је то забрањено, као да је оживео све људе, јер је све људе сачувао свог зла. Наши посланици су дошли Израиљћанима са јасним доказима, али су они и поред тога прелазили Аллахове границе грешећи према Њему и супротстављајући се посланицима које им је Он послао.

Versetto: 33

إِنَّمَا جَزَٰٓؤُاْ ٱلَّذِينَ يُحَارِبُونَ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥ وَيَسۡعَوۡنَ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَسَادًا أَن يُقَتَّلُوٓاْ أَوۡ يُصَلَّبُوٓاْ أَوۡ تُقَطَّعَ أَيۡدِيهِمۡ وَأَرۡجُلُهُم مِّنۡ خِلَٰفٍ أَوۡ يُنفَوۡاْ مِنَ ٱلۡأَرۡضِۚ ذَٰلِكَ لَهُمۡ خِزۡيٞ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَلَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ عَذَابٌ عَظِيمٌ

За оне који ратују против Бога и Његовог Посланика, и који шире неред по Земљи убијајући људе, отимајући њихове иметке и пресецајући њихове путеве, казна је: 1. да буду убијени без разапињања, 2. или да буду убијени уз разапињање на дрвету и томе слично, 3. или да им се одсече десна рука и лева нога, па ако поново ураде исто - да им се одсече лева рука и десна нога, 4. или да буду прогнани из свог места. У зависности од тежине злочина.То им је казна на овом свету, а на Будућем их чека болна патња.

Versetto: 34

إِلَّا ٱلَّذِينَ تَابُواْ مِن قَبۡلِ أَن تَقۡدِرُواْ عَلَيۡهِمۡۖ فَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Осим оних који се покају пре него их ухватите, о владари. Знајте да ће им Аллах опростити након покајања, и да је милостив према њима. Од Његове милости је и то што укида њихово кажњавање у наведеном случају.

Versetto: 35

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱبۡتَغُوٓاْ إِلَيۡهِ ٱلۡوَسِيلَةَ وَجَٰهِدُواْ فِي سَبِيلِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تُفۡلِحُونَ

О ви који верујете, бојте се Узвишеног Бога чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и трудите се да Му се приближите кроз то, и борите се против неверника желећи Његово задовољство. Ако тако поступите, постићи ћете оно што желите и спасићете се онога чега се бојите.

Versetto: 36

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ أَنَّ لَهُم مَّا فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا وَمِثۡلَهُۥ مَعَهُۥ لِيَفۡتَدُواْ بِهِۦ مِنۡ عَذَابِ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَا تُقُبِّلَ مِنۡهُمۡۖ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Када би они који не верују у Бога и Његове посланике поседовали све што постоји на Земљи, и још толико, па то дали да се ослободе казне на Судњем дану, не би од њих били прихваћено, и они ће бити у вечној болној патњи.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• حرمة النفس البشرية، وأن من صانها وأحياها فكأنما فعل ذلك بجميع البشر، وأن من أتلف نفسًا بشرية أو آذاها من غير حق فكأنما فعل ذلك بالناس جميعًا.

Ови одломци указују на светост људског живота, и да онај ко сачува један људски живот као да је сачувао живот свих људи, а ко уништи један људски живот, или га бесправно угрози, као да је то урадио са свим људима.

• عقوبة الذين يحاربون الله ورسوله ممن يفسدون بالقتل وانتهاب الأموال وقطع الطرق هي: القتل بلا صلب، أو مع الصلب، أو قطع الأطرف من خلاف، أو بتغريبهم من البلاد؛ وهذا على حسب ما صدر منهم.

Казна за оне који ратују против Бога и Његовог Посланика, који убијају недужне људе, отимају њихов иметак и чине разбојништво на путу. Они имају више врста казни: убиство без разапињања, убиство са разапињањем, пресецање удова унакрсно или протеривање. Казна се разликује сходно делу које су починили.

• توبة المفسدين من المحاربين وقاطعي الطريق قبل قدرة السلطان عليهم توجب العفو.

Покајање оних који се баве разбојништвом и пресецају путеве, пре него што их власт ухвати, изискује опрост.