対訳 節 26 章 蜜蜂章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 26

قَدۡ مَكَرَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ فَأَتَى ٱللَّهُ بُنۡيَٰنَهُم مِّنَ ٱلۡقَوَاعِدِ فَخَرَّ عَلَيۡهِمُ ٱلسَّقۡفُ مِن فَوۡقِهِمۡ وَأَتَىٰهُمُ ٱلۡعَذَابُ مِنۡ حَيۡثُ لَا يَشۡعُرُونَ

И неверници који су пре њих живели сплетке су плели, па је Бог из темеља зграде њихове порушио, и кров се на њих срушио – стигла их је казна одакле нису очекивали. Веровали су да ће зграде њихове да их сачувају од казне – а у њима су уништени.

本諸節の功徳:

• في الآيات من أصناف نعم الله على العباد شيء عظيم، مجمل ومفصل، يدعو الله به العباد إلى القيام بشكره وذكره ودعائه.

У претходним се одломцима говори, уопштено и детаљно, о бројним и разноврсним Божјим благодатима које је указао људима. На тај начин Узвишени Бог позива људе да Му буду захвални, да Га спомињу и молитвом Му се обраћају.

• طبيعة الإنسان الظلم والتجرُّؤ على المعاصي والتقصير في حقوق ربه، كَفَّار لنعم الله، لا يشكرها ولا يعترف بها إلا من هداه الله.

Човек је, по својој природи, склон неправди, олако се упушта у грехе и подбацује у оном чиме га је Господар обавезао. Он је веома незахвалан Богу на благодатима и не признаје их. Такав није само онај кога је Бог на Прави пут упутио.

• مساواة المُضِلِّ للضال في جريمة الضلال؛ إذ لولا إضلاله إياه لاهتدى بنظره أو بسؤال الناصحين.

Онај ко другог одведе у заблуду и онај кога одведе имају исти статус кад је реч о величини греха. Наиме, да није тог првог, заблуделог, овај би други, услед размишљања о Богу или разговора с искреним саветницима, пронашао Прави пут.

• أَخْذ الله للمجرمين فجأة أشد نكاية؛ لما يصحبه من الرعب الشديد، بخلاف الشيء الوارد تدريجيًّا.

Убраја се у најгору казну то када Свемогући Бог казни грешнике изненада. То је тако, јер с том казном долази и велики, непојмљиви страх, за разлику од нечег што се догађа поступно.