対訳 節 177 章 雌牛章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 177

۞ لَّيۡسَ ٱلۡبِرَّ أَن تُوَلُّواْ وُجُوهَكُمۡ قِبَلَ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَلَٰكِنَّ ٱلۡبِرَّ مَنۡ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ وَٱلۡكِتَٰبِ وَٱلنَّبِيِّـۧنَ وَءَاتَى ٱلۡمَالَ عَلَىٰ حُبِّهِۦ ذَوِي ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينَ وَٱبۡنَ ٱلسَّبِيلِ وَٱلسَّآئِلِينَ وَفِي ٱلرِّقَابِ وَأَقَامَ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَى ٱلزَّكَوٰةَ وَٱلۡمُوفُونَ بِعَهۡدِهِمۡ إِذَا عَٰهَدُواْۖ وَٱلصَّٰبِرِينَ فِي ٱلۡبَأۡسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ وَحِينَ ٱلۡبَأۡسِۗ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ صَدَقُواْۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُتَّقُونَ

177- У веровање којим је Аллах задовољан не спада пуко окретање ка истоку или западу и разилажењу око тог питања, већ је право веровање оног ко поверује и обожава Аллаха као јединог Бога, и поверује у истинитост Судњег дана, и прихвати све анђеле, и све објављене књиге, и све веровеснике, без неверства у нешто од тога, и који удељује иметак својој родбини, иако га и сам воли и за њим тежи, и сирочадима, и потребнима, и странцу који је отишао на пут далеко од своје породице и домовине, и онима које је потреба приморала да просе од људи, и удељује за ослобађање робова, и који намаз обавља потпуно, онако како је Аллах наредио, и који даје зекат - обавезну милостињу, и ко завете и обећања испуњава, и стрпљив је на неимаштини, тешком животу и болести, и ко кукавички не бежи када се битка распламса - такви су искрени према Аллаху у свом веровању и делима, и такви су богобојазни, који примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио.

本諸節の功徳:

• البِرُّ الذي يحبه الله يكون بتحقيق الإيمان والعمل الصالح، وأما التمسك بالمظاهر فقط فلا يكفي عنده تعالى.

Доброчинство које Аллах воли огледа се у веровању и добрим делима, док пуко држање за спољашност и форму не користи код Аллаха.

• من أعظم ما يحفظ الأنفس، ويمنع من التعدي والظلم؛ تطبيق مبدأ القصاص الذي شرعه الله في النفس وما دونها.

У највеће ствари којима се чувају животи и спречава насиље јесте примена принципа одмазде, којег је Аллах прописао када је у питању насиље према нечијем животу или нечему испод тога.

• عِظَمُ شأن الوصية، ولا سيما لمن كان عنده شيء يُوصي به، وإثمُ من غيَّر في وصية الميت وبدَّل ما فيها.

Битност опоруке, поготово за онога ко има шта да опоручи, и грех онога ко измени опоруку умрлог.